Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

(Само)убиство димом

(Само)убиство димом
Задовољство које неумитно убија: облак дима из шише, водене луле (Фото АФП)

Према броју пушача Србија је на другом месту у Европи, а на првом месту по проценту умрлих од болести чији је узрочник дувански дим. Годишње, од последица пушења у нашој земљи умре око 20.000 људи. Међутим, оно што још више забрињава је то да су, осим пушача, подједнако угрожени и непушачи који бораве у просторијама с дуванским димом.

Само у току протекле године у Европској унији умрло је око 19.000 непушача од последица болести које су последица пушења. О томе колико је пасивно пушење опасно по здравље, сведоче и најновије истраживање у Великој Британији, којеје показалода пасивно пушење на радном месту, у тој земљи, сваког дана убије троје људи. Процењује се да је само у Великој Британији три милиона људи изложено пасивном пушењу на радном месту. А утврђено је и да сваке године 900 радника који раде у канцеларијама, 165 радника који раде у баровима и 145 фабричких радника умре због удисања туђег дуванског дима на радном месту.Такође, истраживање је показало и да пасивно пушење узрокује три пута више смртних случајева него повреде на раду.

Доктор Ана Стојановић, пулмолог из КБЦ „Бежанијска коса”, каже да дувански дим узрокује оболевање од респираторних болести, хроничног бронхитиса, кардиоваскуларних и малигних болести, као и да подједнако угрожава како пушаче тако и све оне који су у њиховој близини.

– Пушачи оболевају два пута чешће од кардиоваскуларних обољења, десет пута чешће од карцинома плућа, а животни век им је пет до осам година краћи. Пасивно пушење, односно изложеност дуванском диму, такође изазива појаву ових болести и код непушача.Ово је посебно важно код деце чији су родитељи пушачи јер стална изложеност дуванском диму доводи до кашља, главобоља, до чешћег оболевања од респираторних инфекција и неких хроничних плућних обољења код ове деце. Осим тога, деца пушача и сама касније чешће постају пушачи – објашњава др Ана Стојановић.

Према речима наше саговорнице, дувански дим има велики утицај и на плод код трудница које пуше, као и оних које су само изложене иако нису пушачи, што потврђују бројна истраживања.

– Такође, ризик од побачаја се драстично повећава ако женин партнер пуши за време трудноће, утврђено је у истраживањима америчких и кинеских научника. Трогодишња студија показала је да готовотрећина трудница чији су партнери пушили више од 20 цигарета дневно побаци током шест недеља од зачећа. Код жена чији партнери не пуше изгледи за побачај су двоструко мањи. Према мишљењу научника, ризик од побачајасе повећава и због утицаја дима цигарета на ниво женских полних хормона и на успоравање протока крви кроз постељицу плода. Осим тога, уколиконе дође до побачаја, постоји велики ризик да ће се дете родити пре времена, са знатним одликама недозрелости и лоше плућне функције и с ризиком да касније чешће оболева од плућних болести. Да би се избегли негативни утицаји активног, али и пасивног пушења, неопходно је пушаче подстицати на престанак пушења уз стручну помоћ у процесу одвикавања – истиче др Стојановић.

Према речима Миленка Петронијевића, терапеута „Ален кар” центра за одвикавање од пушења, упркос оваквим упозоравајућим подацима,људима је тешко да се одрекну цигарета.

То доводи до великих проблема јер је веома изражена тензија између пушача и непушача који бораве у истим просторијама. Непушачима не смета само лош утицај дуванског дима на здравље већ и непријатан мирис цигарета. Осим тога, осећају се угрожено и сматрају да су им угрожена људска права. У Србији би ускоро требало да буде изгласан закон који забрањује пушење у свим затвореним јавним просторима, као свуда у свету. То значи да ће, ускоро, пушачи у дуванском диму уживати испред зграда. Међутим, то није најбоље решење јер пушење је физичка и психичка овисност. Зато пушачима треба пружити подршку и најбољу могућност да оставе цигарете – објашњава Петронијевић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.