Омладинци раде колико и кад хоће

За средњошколце и студенте који желе да сами зараде џепарац, омладинске задруге пружају никад ширу лепезу послова. Од рада у ресторанима брзе хране, преко административних послова до рада у салонима за кућне љубимце. Младима је, како кажу, ово идеална прилика за стицање првог радног искуства.

– Две године сам члан омладинске задруге и жао ми је што се нисам учланила раније. Стекла сам искуство рада у колективу, научила како да се прилагођавам послу и другима, а разговор са људима и познанства су такође позитивна искуства овог рада – каже Александра Киковић, студент мастер студија на Филолошком факултету.

Минимална зарада за сат рада је, према законској регулативи, 230 динара, али с обзиром на тржиште, како кажу из омладинских задруга, просечна сатница плаћа се између 300 и 400 динара. Пошто је понуда много, боља зарада и флексибилно радно време су најбољи начин да послодавци привуку младе. Сви послодавци су свесни да студенти могу да раде онолико колико им обавезе на факултету дозвољавају. Ни њима ни средњошколцима никада није био пресудан тип посла, већ услови рада.

– Један друг који је за стално запослен у продавници гардеробе рекао ми је да им треба омладинаца, па сам одлучила да пробам. Већ на почетку сам видела колико је радно време прилагодљиво мојим обавезама, па некад радим пар дана, а некад и по три недеље – објашњава Киковићева.

Послови за које се најчешће одлучују млади су запослења у администрацији, малопродаји, продаја брзе хране, рад у бутицима, као и рад на рачунарима. Понуда за рад у угоститељству је највише, али одзив није ништа већи, јер млади, нарочито лети, угоститељске послове траже у иностранству.

Они са више искуства могу да зарађују далеко више уколико се одлуче за послове који су сада „атрактивни”. Такви су рад на рецепцији у хотелима, у спа-центрима или у салонима за кућне љубимце.

– Највише су плаћени послови који захтевају неке вештине или знања из те струке. У ИТ сектору траже се млади који поседују основна знања рада на рачунару, у предшколским установама раде будући васпитачи. И у администрацији добро зарађују студенти који имају искуства, најчешће они који се за то и школују. Послови који захтевају познавање страног језика обично нуде већу плату, као и послови предавача у школама рачунара за децу – наводе из једне престоничке омладинске задруге.

Како почиње лето, у омладинским задругама понуда послова је већа. Много је више послодаваца који запошљавају у односу на прошлу годину, кажу у задругама. Међутим, потражња се није нарочито увећала. Током испитних рокова и у летњим месецима мањи је број студената који раде, па су главни омладинци тада средњошколци. Студенти током рокова обично обављају краткотрајне послове, а лети, уколико су из унутрашњости, иду из Београда и траже сезонске послове по Србији. А они студенти који раде лети обично нису беспослени ни у току читаве године.

– Посао преко омладинских задруга сада траже средњошколци, знатно више него студенти. Они желе да зараде за џепарац или летовање, па нису захтевни по питању врсте посла. Обично приликом избора посла њихови родитељи имају веће захтеве, јер не желе да се деца оптерећују. Понекад су то и нереални захтеви, јер млади без искуства не могу радити на свим позицијама – објашњавају из задруге.

Од послодавца најчешће зависи када ће плаћати раднике. Веће фирме исплату обично врше месечно, док се у мањим задругари исплаћују на недељу дана или на две недеље. Оваква „брза зарада” студентима је неретко неопходна.

За омладинце, лоше стране рада у задругама јесте то што послови некада могу бити далеко од центра града, па се много времена изгуби на путовање. Такође, времена за одмор на радном месту готово да нема. Али они који су вредни и добро се покажу могу добити понуду и за стално запослење.

– Другарица која ради као омладинац, пошто је добар радник, има иста задужења као и радници под уговором, само за мањи новац. Она сада не жели да пређе на уговор, јер може више да прилагођава време и одустане кад пожели – каже Киковићева.

Рад преко омладинских задруга за студенте и средњошколце и више је него исплатив. Само је неопходна добра организација времена и жеља да се заради.

– Некоме се деси да почне да ради, допадне му се, па занемари обавезе на факултету, па преко задруге треба радити када нисмо превише оптерећени испитима. Прилику лепо могу да искористе и они који су паузирали годину или још нису уписали факултет. После завршетка студија престаје потреба за овом врстом рада и већина људи ће покушати да пронађе неки сталан посао, јер и омладинска задруга узима проценат твоје зараде – објашњава ова студенткиња.