Гордост збунила осмаке

Решавањем теста из српског језика и књижевности, али и из осам језика националних мањина (мађарског, русинског, словачког, румунског, албанског, бугарског, хрватског и босанског) јуче је почело полагање завршног испита за укупно 66.970 осмака на републичком нивоу. Међу њима је 64.979 малих матураната у редовним осмолеткама и 1.991 ученик који обавезно осмогодишње школовање управо завршава по посебном програму функционалног основног образовања одраслих. Првог испитног дана у неколико школа електронском поштом стигле су претње о наводно подметнутим бомбама. Из Министарства просвете уверавају да су школе прегледане и безбедне, а да су дојаве биле лажне. Надлежни тврде да проблема у спровођењу мале матуре ни ремећења испитног процеса није било, а ђаци да је потешкоћа било – само са испитним питањима која су их збунила. На тесту је било 20 задатака, од тога је 17 било с понуђеним решењима.

− Прва половина теста била је прилично лака. Шта значи горд у реченици која нам је дата у десетом питању, многи нису знали да одговоре, а међу понуђеним решењима била су срећан, задовољан, усхићен, раздраган и, сасвим извесно – поносан, што је и једини тачан одговор. Убедљиво најлакши захтев био је да одредимо како је у одломку из аутобиографије Михајла Пупина „Од пашњака до научењака” дочарана млада Американка, а подсећала је на вилу из српских песама и прича. Најкомпликованији задаци били су они у којима није било понуђених решења. Било је свега три таква задатка и њима се проверавало да ли смо добро савладали гласовне промене, зависне реченице, као и да ли умемо да одредимо падеж, род и број одређене именице – дочарали су за наш лист Лада, Ксенија, Никола, Изет и Лазар, осмаци ОШ „Петар Петровић Његош”.

Њихов је утисак да је ове године на тесту из српског језика мале матуранте више намучила граматика него књижевност. Ученици кажу да им је за решавање испитних задатака било довољно тек нешто више од сат времена, али да су они којима је највише стало да освоје највише поена остајали дуже, да све више пута провере пре него што предају радове дежурним наставницима.

– Последња два задатка била су наизглед једноставна, у 20. је дата народна епска песма „Стари Вујадин” и тражило се да издвојимо особине главног јунака и уметничке одлике, да обележимо исправне међу понуђеним тврдњама. Било је више исказа и више тачних одговора и нико није сигуран да ли је то сасвим тачно решио. А у 19. задатку смо имали одломак из „Пилипенде” Симе Матавуља где је, такође, требало да међу датим одговорима означимо оне који представљају мотиве, а уочавамо их у овом делу. Од датих одговора нетачни су били, на пример, заборав и бекство, а тачни искушење и истрајност, мада су многи обележили и сумњу у бога – како су објаснили осмаци „Његоша”.

Пре него што је испит почео мале матуранте ове школе, као и оближње Школе за основно образовање одраслих „Ђуро Салај”, посетио је Ђорђе Милићевић, вршилац дужности министра просвете. Подсетио је да се ђаци од почетка до краја осмолетке припремају за завршни испит, пожелео им је срећу и нагласио да нема разлога да имају трему, да пажљиво читају задатке, стрпљиво раде и да немају разлога за бригу, јер у средњим школама је планом уписа предвиђено 75.853 места, што је више него довољно за све мале матуранте.

– Данас осмаци полажу тест из математике, сутра трећи тест из предмета по избору. Убеђен сам да им неће бити потребна срећа, већ да добро размисле, а имали су довољно времена да се припреме. Верујем да ће знање које су стекли потврдити на најбољи могући начин – рекао је Милићевић.

Урађени матурски тестови одмах након испита у осмолеткама пакују се у сигурносне кесе и шаљу се у центре за скенирање, а одатле задатак по задатак путује на прегледање.

– За разлику од прошле године када смо имали 15 скенинг центара, сада их имамо 33 који су равномерно распоређени по Србији – подсетио је в. д. министра.

Сви решени задаци прегледају се електронски, у складу с кључем и упутством за бодовање које се објављује на сајту Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања за сваки матурски тест, сваког испитног дана убрзо након полагања. Питања с понуђеним одговорима, у којима ученици треба да обележе тачно решење софтвер прегледа аутоматски. Таква је већина задатака, а они нису – на заокруживање, ево већ трећу годину заредом, откако је овај део процеса мале матуре дигитализован. Боје се кружићи испред исправних решења и то искључиво обичном хемијском оловком која пише плаво. Зашто баш тако? Јер нема бојазни да би приликом скенирања тестова могао нестати отисак, а само кружић обојен плавом хемијском препознаје програм који ће овакве задатке електронски прегледати уместо наставника. Задатке отвореног типа у којима је потребно да осмаци напишу одговор проверавају и бодују наставници прегледачи, такође у електронској форми.