„Побуна”,„издаја” или„смрт” Вагнера или само „интелигенција улице” и излазна стратегија Јевгенија Пригожина

Мора да аналитичари и војни стручњаци од Русије преко Европе све до Америке ликују након  потеза  (сви се слажу непромишљених и исхитрених) Јевгенија Пригожина вође оснивача и главнокомандујућег паравојне групе Вагнер које је Владимир Путин назвао издајом.

Јер, им се како кажу, колективно „превртао стомак” када су ухапшеног уличног смаглера (пљачкаша) и криминалца, са деценијским затворским стажом а потом продавца виршли називали „комадантом и војним стратегом”.

Не само зато, што нема никаквог формалног војног образовања неких од високо цењених руских војних школа и академија за учење умећа ратовања и стратегије које је заправо досезало у данима бизнис успона до уговора о снабдевању војске и кетеринга на већим, друштвеним догађајима. Већ и зато што су његова амбиција и театралност али и све већа неумереност у захтевима била јако лоше примана у генералском стручном врху руске војске.

Нетрпељивост је заправо имала корена у Пригожиновом бекграунду који му је обезбедио у кулоарима Кремља искључиво непоштовање  и неповерење у алтруизам и намере овог самозваног стратега, заправо обичног плаћеника. Ратника за новац коме ништа није страно, или свето, па ни затвореничка војска, која је потписивала уговоре на плаћено ратовање, а потом, ако преживе и покажу се на бојном пољу, ослобађање од казне и слобода.

Када говоримо о Пригожину, поставља се питање, како је после скоро 10 година проведених у затвору, успон оснивача Вагнер групе растао и где лежи заправо крај његове амбиције.

Никоме није јасно како је, до сада, задржао наклоност човека кога је звао тата али је у последње време почео да га ословљава са „деда”  покушавајући тако да нагласи тиме „блискост” са Владимиром Путином.

Усхићени и плаћени пи-ар магови су га представљали као човека који ратује на „два фронта”. С једне стране на тлу његове снаге су се бориле и гинуле у украјинском граду Бахмуту, док се преко средстава комуникације – видео снимака и штампе – Јевгениј Пригожин борио против руских елита и „ратовао” са руским генералом Валеријем Герасимовим и министром одбране Сергејем Шојгуом. Током маја месеца његова „кампања” ескалирала је на досад незамислив ниво. Он је на новом снимку критиковао „деду” који је изгледа срећан и добро расположен упркос изазовима са којима су Руси суочени на фронту. „Деда” је надимак којим Руси зову свог председника Владимира Путина, како је за „Дејли мејл” писао Давид Патрикаракос, дописник „Анхерда” и аутор „Рата у 140 карактера”,.

Све што је тражио и уживао кроз пратњу светских медија дочекивано је „на нож” у активним официрским круговима јер је несумњиво имао успеха на ратишту а све захтеве је покривао једном простом реченицом: „Тата, (Владимир Путин) је рекао”

Након година рада у сенци Пригожин је очигледно уживао у центру пажње као један од најмоћнијих – и о којима се највише причало – чланова „Путиновог двора”. Био је то изузетан успон за некога ко је провео скоро деценију у затвору, а затим постао продавац хотдогова по изласку.

Својевремено је перјаница британске штампе „Гардијан” разговарао са бројним људима који су познавали Пригожина током година, од којих су многи тражили анонимност да слободно говоре, како би саставили његову причу. Из ових разговора појављује се слика немилосрдног сплеткара који је био покоран друштвеним претпостављенима и често тирански према потчињенима док се пењао на врх.

- Он је покретан и талентован, и неће презати ни од чега да би добио оно што жели - рекао је бизнисмен који је познавао Пригожина 1990-их.

За Пригожина, спекулишу они који га познају, ни новац ни моћ нису били једини мотивациони фактор, иако је на том путу скупио доста и једног и другог. Уместо тога, кажу, вођен је узбуђењем потере, уверењем да се бори против корумпираних елита у име обичног човека и жељом да сломи своје ривале.

Од прошлогодишње Путинове одлуке да покрене инвазију на Украјину у пуном обиму, Вагнер је поново фокусирао своје активности на суседа Русије. Њени редови су порасли на око 50.000, према проценама западних обавештајних служби, укључујући десетине хиљада бивших затвореника регрутованих из затвора широм Русије, често лично од стране Пригожина.

Оног тренутка, док су Пригожинове трупе заузеле украјински град Соледар, први територијални добитак Москве у рату од лета, Пригожин је објавио видео у којем хвали Вагнера као „вероватно најискуснију војску на свету данас”.

Пригожин је стекао репутацију најокрутнијег команданта међу онима који предводе специјалну операцију Русије. Чинило се да је прећутно подржавао видео који приказује убиство, маљем, Вагнеровог пребега кога су Украјинци очигледно вратили у размену заробљеника. „Смрт пса за пса”, рекао је Пригожин у изјави тада.

Знајући све ово, јављају се озбиљни познаваоци прилика око Пригожина и Вагнера, који су на својим налозима на друштвеним мрежама изразили „озбиљне сумње” у читав чин побуне. Не зато што Пригожин није довољно частохлепан или само бескрајно амбициозан, да би умислио, да може да скине и „тату” или „деду”. Већ, зато што има неодољив њух за преживљавање и уличну интелигенцију криминалца, који  своје циљеве и амбицију неће лако задовољити, чак и уз тату Путина, јер је углавном, владајућа московска номенклатура  изразито против њега.

Дакле, шта му је остало, уз несумњиво богатство које је освојио плаћеничким али и врхунским менаџерским способностима, поставши ратни тајкун највише могућег степена богатства. Запад га не би пустио „на миру” након завршене специјалне операције у Украјини. Да ли би га користили у исте сврхе по свету тешко је веровати, поред свих својих плаћеничких војски.  

Значи, интелигенција „затворске птичице” му јасно говори, уз гласове британске и америчке обавештајне заједнице да ће бити вероватно, од стране Запада виђен као први „ратни злочинац” специјалне операције у Украјини и да му ништа друго не преостаје осим да са огромним количинама новца нестане. Па било то кроз „побуну”, „издају” или „смрт”. Где се при томе помиње да Кремљ нема никаквог удела у овој „операцији” оснивача Вагнера. Изгледа да су партитуре чувеног композитора, у Пригожиновом случају већ написане, а да ће само време показати да ли су ове теорије завере и истините. Јер, када је у питању Јевгеније Пригожин– све постаје реално.