„Pobuna”,„izdaja” ili„smrt” Vagnera ili samo „inteligencija ulice” i izlazna strategija Jevgenija Prigožina

Mora da analitičari i vojni stručnjaci od Rusije preko Evrope sve do Amerike likuju nakon  poteza  (svi se slažu nepromišljenih i ishitrenih) Jevgenija Prigožina vođe osnivača i glavnokomandujućeg paravojne grupe Vagner koje je Vladimir Putin nazvao izdajom.

Jer, im se kako kažu, kolektivno „prevrtao stomak” kada su uhapšenog uličnog smaglera (pljačkaša) i kriminalca, sa decenijskim zatvorskim stažom a potom prodavca viršli nazivali „komadantom i vojnim strategom”.

Ne samo zato, što nema nikakvog formalnog vojnog obrazovanja nekih od visoko cenjenih ruskih vojnih škola i akademija za učenje umeća ratovanja i strategije koje je zapravo dosezalo u danima biznis uspona do ugovora o snabdevanju vojske i keteringa na većim, društvenim događajima. Već i zato što su njegova ambicija i teatralnost ali i sve veća neumerenost u zahtevima bila jako loše primana u generalskom stručnom vrhu ruske vojske.

Netrpeljivost je zapravo imala korena u Prigožinovom bekgraundu koji mu je obezbedio u kuloarima Kremlja isključivo nepoštovanje  i nepoverenje u altruizam i namere ovog samozvanog stratega, zapravo običnog plaćenika. Ratnika za novac kome ništa nije strano, ili sveto, pa ni zatvorenička vojska, koja je potpisivala ugovore na plaćeno ratovanje, a potom, ako prežive i pokažu se na bojnom polju, oslobađanje od kazne i sloboda.

Kada govorimo o Prigožinu, postavlja se pitanje, kako je posle skoro 10 godina provedenih u zatvoru, uspon osnivača Vagner grupe rastao i gde leži zapravo kraj njegove ambicije.

Nikome nije jasno kako je, do sada, zadržao naklonost čoveka koga je zvao tata ali je u poslednje vreme počeo da ga oslovljava sa „deda”  pokušavajući tako da naglasi time „bliskost” sa Vladimirom Putinom.

Ushićeni i plaćeni pi-ar magovi su ga predstavljali kao čoveka koji ratuje na „dva fronta”. S jedne strane na tlu njegove snage su se borile i ginule u ukrajinskom gradu Bahmutu, dok se preko sredstava komunikacije – video snimaka i štampe – Jevgenij Prigožin borio protiv ruskih elita i „ratovao” sa ruskim generalom Valerijem Gerasimovim i ministrom odbrane Sergejem Šojguom. Tokom maja meseca njegova „kampanja” eskalirala je na dosad nezamisliv nivo. On je na novom snimku kritikovao „dedu” koji je izgleda srećan i dobro raspoložen uprkos izazovima sa kojima su Rusi suočeni na frontu. „Deda” je nadimak kojim Rusi zovu svog predsednika Vladimira Putina, kako je za „Dejli mejl” pisao David Patrikarakos, dopisnik „Anherda” i autor „Rata u 140 karaktera”,.

Sve što je tražio i uživao kroz pratnju svetskih medija dočekivano je „na nož” u aktivnim oficirskim krugovima jer je nesumnjivo imao uspeha na ratištu a sve zahteve je pokrivao jednom prostom rečenicom: „Tata, (Vladimir Putin) je rekao”

Nakon godina rada u senci Prigožin je očigledno uživao u centru pažnje kao jedan od najmoćnijih – i o kojima se najviše pričalo – članova „Putinovog dvora”. Bio je to izuzetan uspon za nekoga ko je proveo skoro deceniju u zatvoru, a zatim postao prodavac hotdogova po izlasku.

Svojevremeno je perjanica britanske štampe „Gardijan” razgovarao sa brojnim ljudima koji su poznavali Prigožina tokom godina, od kojih su mnogi tražili anonimnost da slobodno govore, kako bi sastavili njegovu priču. Iz ovih razgovora pojavljuje se slika nemilosrdnog spletkara koji je bio pokoran društvenim pretpostavljenima i često tiranski prema potčinjenima dok se penjao na vrh.

- On je pokretan i talentovan, i neće prezati ni od čega da bi dobio ono što želi - rekao je biznismen koji je poznavao Prigožina 1990-ih.

Za Prigožina, spekulišu oni koji ga poznaju, ni novac ni moć nisu bili jedini motivacioni faktor, iako je na tom putu skupio dosta i jednog i drugog. Umesto toga, kažu, vođen je uzbuđenjem potere, uverenjem da se bori protiv korumpiranih elita u ime običnog čoveka i željom da slomi svoje rivale.

Od prošlogodišnje Putinove odluke da pokrene invaziju na Ukrajinu u punom obimu, Vagner je ponovo fokusirao svoje aktivnosti na suseda Rusije. Njeni redovi su porasli na oko 50.000, prema procenama zapadnih obaveštajnih službi, uključujući desetine hiljada bivših zatvorenika regrutovanih iz zatvora širom Rusije, često lično od strane Prigožina.

Onog trenutka, dok su Prigožinove trupe zauzele ukrajinski grad Soledar, prvi teritorijalni dobitak Moskve u ratu od leta, Prigožin je objavio video u kojem hvali Vagnera kao „verovatno najiskusniju vojsku na svetu danas”.

Prigožin je stekao reputaciju najokrutnijeg komandanta među onima koji predvode specijalnu operaciju Rusije. Činilo se da je prećutno podržavao video koji prikazuje ubistvo, maljem, Vagnerovog prebega koga su Ukrajinci očigledno vratili u razmenu zarobljenika. „Smrt psa za psa”, rekao je Prigožin u izjavi tada.

Znajući sve ovo, javljaju se ozbiljni poznavaoci prilika oko Prigožina i Vagnera, koji su na svojim nalozima na društvenim mrežama izrazili „ozbiljne sumnje” u čitav čin pobune. Ne zato što Prigožin nije dovoljno častohlepan ili samo beskrajno ambiciozan, da bi umislio, da može da skine i „tatu” ili „dedu”. Već, zato što ima neodoljiv njuh za preživljavanje i uličnu inteligenciju kriminalca, koji  svoje ciljeve i ambiciju neće lako zadovoljiti, čak i uz tatu Putina, jer je uglavnom, vladajuća moskovska nomenklatura  izrazito protiv njega.

Dakle, šta mu je ostalo, uz nesumnjivo bogatstvo koje je osvojio plaćeničkim ali i vrhunskim menadžerskim sposobnostima, postavši ratni tajkun najviše mogućeg stepena bogatstva. Zapad ga ne bi pustio „na miru” nakon završene specijalne operacije u Ukrajini. Da li bi ga koristili u iste svrhe po svetu teško je verovati, pored svih svojih plaćeničkih vojski.  

Znači, inteligencija „zatvorske ptičice” mu jasno govori, uz glasove britanske i američke obaveštajne zajednice da će biti verovatno, od strane Zapada viđen kao prvi „ratni zločinac” specijalne operacije u Ukrajini i da mu ništa drugo ne preostaje osim da sa ogromnim količinama novca nestane. Pa bilo to kroz „pobunu”, „izdaju” ili „smrt”. Gde se pri tome pominje da Kremlj nema nikakvog udela u ovoj „operaciji” osnivača Vagnera. Izgleda da su partiture čuvenog kompozitora, u Prigožinovom slučaju već napisane, a da će samo vreme pokazati da li su ove teorije zavere i istinite. Jer, kada je u pitanju Jevgenije Prigožin– sve postaje realno.