Председник Путин обећавао казне, Пригожин тражио освету

Отворени сукоб власника највеће руске приватне армије и војног естаблишмента у Москви најозбиљнији је унутрашњи изазов с којим се Владимир Путин суочава од почетка украјинског рата фебруара прошле године.

Јевгениј Пригожин, осведочени противник начина на који окоштали војни систем води „специјалну војну операцију” и гласни критичар водећих генерала које оптужује за корупцију и небригу за животе војника, позвао је Русе да се придруже „војној побуни” групе „Вагнер”.

Плаћеници су се са окупираног истока Украјине пребацили на југ Русије и од регуларне армије преузели контролу над градом Ростов на Дону, главом логистичком средишту свих инвазионих снага. Извештава се да су колоне Пригожинових бораца већ прешле пола пута ка Москви упркос нападу руских хеликоптера.

„Зло оличено у војном руководству земље мора да буде заустављено”, рекао је он не кријући да не мисли на Путина, већ на министра одбране Сергеја Шојгуа и начелника Генералштаба Валерија Герасимова, које је најдиректније оптужио да су у петак наредили ракетни напад на истурене положаје „Вагнера” на истоку Украјине, али их је позвао да дођу у Ростов.

„Велики број наших бораца, наших другова је погинуо”, навео је Пригожин, додајући да ће његови људи казнити оне који су наредили напад. Руско Министарство одбране је ову изјаву назвало „провокацијом” која „не одговара стварности”.

Путин, који је редовно брифован о Пригожиновом позиву на побуну, јуче се ванредно обратио јавности рекавши да је Русија „у најтежој борби за своју будућност” и обећао да ће сломити побуну коју је упоредио са грађанским ратом пре једног века.

Путин је изјавио да је позив на „злочиначку авантуру” оружане побуне „нож у леђа” и „издаја” и обећао, не помињући Пригожина по имену, да ће свако ко у томе учествује бити кажњен. Шеф „Вагнера” узвратио је да не намерава да призна „кривицу” додајући да је Путин „озбиљно погрешио” говорећи о издаји домовине.

Од суботе ујутру мере безбедности појачане  су у више делова Русије, укључујући и Москву где су сви јавни догађаји отказани. Са улица се уклањају билборди који позивају на прикључење „Вагнеру”, а размештена су борбена возила. Црвени трг опасан је металним баријерама. Снаге безбедности блокирале су „Вагнер” центар у Санкт Петербургу, као и центар за регрутацију у граду Владимир.

Саопштено је да су предузете „све неопходне мере” и да је Национални комитет за антитероризам део обавештајне службе ФСБ против власника „Вагнера” отворио криминалну истрагу.

„Пригожинове изјаве и акције су у ствари позив на почетак оружаног грађанског конфликта на територији Руске Федерације и нож и леђа руским војницима који се боре против профашистичких украјинских снага”, каже се у саопштењу ФСБ уз позив борцима „Вагнера” да „предузму мере за хапшење” Пригожина, који их је увео у „криминалну коцку”.

Побуна унутар „Вагнера” је мало вероватна пошто је он плаћеницима омогућио зараде какве немају у регуларној армији, дао им слободу после издржавања затворске казне и обезбедио авантуру борби по Блиском истоку и Африци. Због злочина и кршења људских права „Вагнер” је прошлог пролећа доспео на листу америчких и европских санкција и означен као „транснационална криминална организација”.

Избегавајући да помене Путина, који му је помогао да се обогати и септембра 2014. формира плаћеничку војску са око 25.000 припадника, Пригожин је у серији љутитих аудио-порука емитованих преко мреже „телеграм” рекао: „Морамо да окончамо овај хаос. Ово није војни удар, већ марш за правду.”

„Рат је био неопходан ради самопромоције гомиле олоши како би привукли ПР пажњу и показали колико је војска јака”, саопштио је Пригожин провокативно користећи кажњиву реч „рат”. „Шојгу живи по принципу да лаж мора бити ужасна да би људи у њу поверовали”, каже власник „Вагнера” оптужујући министра одбране да обмањује Путина.

Сукоб између двојице генерала армије и Пригожина започео је прошле године када је руски председник власнику „Вагнера” омогућио да регруте окупља и из затвора, обећавајући им укидање казни. Пригожин и чеченски лидер Рамзан Кадиров, који се понудио да сломи побуну, једина су двојица која имају приватне војске, и једини који су само неколико месеци после напада на Украјину јавно критиковали војну команду као „некомпетентну”.

Конфронтација око начина вођења рата се заоштравала, мада је у марту власник „Вагнера” изјавио да је спреман да понуди извињење због критика. Није ипак могао да поштеди Шојгуа и Герасимова саркастичног коментара. Рекао је да су они „изузетни војни команданти” од којих би, да су живи, Георги Жуков и Александар Суворов имали шта да уче.

Пригожин је својевремено склопио савез са руским војним врхом. Обезбедио је приступ најсавременијим оружјима и платформама и регрутовао посаде обучене да рукују напредним системима које су предвиђене само за регуларну армију. То време је прошло, али упркос томе „вагнеровци” су најзаслужнији што је Русија после осам месеци најкрвавијих борби рата крајем маја заузела украјински град Бахмут (Артемовск), на истоку Доњецка, као и град Соледар пре тога, очитавши лекцију регуларним трупама којима се командовало из Кремља.

Пригожин је био први који је почетком маја проценио да је украјинска контраофанзива почела и да његове снаге прате активности на фронту очекујући њену „активну фазу”. Онда се јавно жалио на „криминалне групе” у Москви које „игноришу” његове захтеве да се повећа снабдевање артиљеријском муницијом око Бахмута. Тврди да је покушавао да нађе компромис са Министарством одбране „али они су нас издајнички варали”.

Стојећи поред убијених „вагнероваца” поручио је: „Они су овде дошли као добровољци и умрли су да би ви седели по својим канцеларијама од махагонија. Седите у својим скупим клубовима, ваша деца уживају у лепом животу и снимају видео на ’Јутјубу’. Они који нам нису дали муницију биће живи поједени у паклу.”

Пригожин је армијске врхове и „монструозну бирократију” у Москви оптужио да желе да му „украду” победу. Војни естаблишмент у Москви тада је почео да сумња да шездесетдвогодишњи бизнисмен има политичке амбиције које би наплатио успесима на фронту којима они нису могли да се похвале.

Компликујући ионако сложену ситуацију, снаге „Вагнера” преузеле су пуну контролу над важним командним центром руске армије у Ростову на Дону и том приликом, тврде, обориле три руска хеликоптера који су напали његову колону. Гувернер Вороњежа саопштио је да војска предузима све „неопходне операције и борбене мере” очекујући дејства плаћеника.

Прогожин је, додатно заоштравајући сукоб какав Русија не памти, изјавио да се руске снаге на источном и јужном фронту повлаче, чиме је директно оспорио Путинову оцену да Украјинци трпе „катастрофалне губитке”. „Оно што нам говоре је најдубља обмана”, тврди Пригожин.

Сукоб који је ескалирао потврђује раније анализе да Путинова власт највећу опозицију може да има унутар армијских кругова. Пригожин несумњиво ужива симпатије критичара Кремља, дела старешинског кадра, као и националистичких политичара који су захтевали много одлучнији начин вођења рата уз употребу убојитијих бојевих средстава.

Сви они тешко да сада власнику „Вагнера” могу да буду од помоћи јер је мало вероватно да ће се Путин ставити на страну свог давнашњег пријатеља из санктпетербуршких ресторана. Путин је смењивао команданте операција у Украјини, али није било знакова да су Шојгу и Герасимов на било који начин угрожени.

Руска јавност није навикла на обрачуне на овако високом нивоу, још мање на тешке оптужбе и критике актуелних руководилаца. Шта све ово значи за Пригожина? Да настави да командује својим јединицама водећи герилски рат? Да буде ухапшен или да се преда знајући да га због оптужбе за војну побуну чека од 12 до 20 година затвора? Да изврши самоубиство и тако као херој-мученик нанесе последњи удар двојици генерала армије у Кремљу?

Руска агресија на Украјину озбиљно је пољуљала кредибилитет Москве у свету, а сукоб са Пригожином сада прети да дестабилизује унутрашњу политику и разруши монолит власти који је Путин годинама градио. Неко ће морати да победи, неко да изгуби.