У Расинском округу умирена Западна Морава, проблеме праве речице и потоци

Недавне поплаве су у Расинском округу проузроковале велику штету. Последице се убрзано санирају, како на подручју града Крушевца, тако и на територији свих пет општина.

– Под водом су се нашле 94 куће и 36 економских објеката, као и 40 фирми и предузећа. Оштећено је 185 километара путева, за чију ће обнову бити потребно око 12 милиона евра. Томе треба додати још приближно милион евра за санацију клизишта и одрона. Реконструкција 28 мостова, од којих два више не могу да се користе, коштаће према оквирној процени 70 милиона динара – каже Душан Тодоровић, начелник Одељења за за послове одбране и ванредне ситуације. Како додаје, тек се процењује штета на пољопривредном земљишту – под водом се нашло око 200 хектара.

У време великих поплава 2014. године, Расински округ претрпео је штету од око милијарду динара. Од тада интензивно је рађено на обнови комуналне инфраструктуре, клизишта су готово у потпуности санирана, уређивани су водотокови.

Те 2014. садашњи начелник округа Иван Анђелић био је шеф служби месних заједница, проводећи дане и ноћи на терену.

– Проблем су тада направиле Рибарска река и Запада Морава, које се овога пута нису излиле, јер смо у међувремену кроз реализацију локалног оперативног плана одбрана од поплава доста радили на критичним тачкама. Највеће проблеме су нам сада задали бујични потоци који се сливају од Јастрепца, као и тзв. урбане поплаве, јер атмосферска канализација није успела да прими толику количину падавина – каже Анђелић за „Политику”.

Сва та вода проузроковала је око 50 одрона на општинским и регионалним путевима округа, а 18 клизишта се активирало. Набујали потоци и речице, притоке Расине, излили су се из корита и однели многе мостове и прелазе.

Поплаве су и почетком марта 2016. захватиле Расински округ, штета је тада процењена на 260 милиона динара. У међувремену су се санирале критичне тачке, уредила инфраструктура, обновили путеви, мостови а интензивно се радило на чишћењу река, потока и језера. У општини Ђићевац, током 2014. и 2015. нарочито интензивно се радило на чишћењу корита Јовановачке реке и других мањих водотокова.

– Највише потешкоћа смо имали са чишћењем потока где се укрштају с државним саобраћајницама првог и другог реда за које ми нисмо надлежни, као и са укрштајима с пружним прелазима где не смемо да прочишћавамо јер није наша надлежност, а постоји и опасност да угрозимо пружне инсталације – објашњава Мирјана Кркић, председница општине Ћићевац.

Током овогодишњих јунских поплава у насељу Обреж (општина Варварин) није се поновила катастрофа попут оне из 2014, захваљујући мерама заштите које су спроведене након те године. На појединим локацијама било је изливања набујалих речица и потока, али је заштитни бедем на Великој Морави, чију је изградњу финансирало ЈП „Србијаводе”, спречио да се понове катаклизмичне сцене од пре девет година, када је у Обрежу поплављено 236 домаћинстава. Овог јуна, због обилних падавина, било је угрожено свега двадесетак кућа.

У подкопаоничкој општини Брус и 2014. и овог јуна највећи проблем је направила брана, грађена шездесетих година прошлог века. Локална власт је одмах приступила изради идејног решења за спровођење плана замене стубова, како убудуће не би заустављала стабла које носи набујала вода.

На територији Александровца још се пописује сва овогодишња штета на привредним субјектима, пољопривредном земљишту, путној инфраструктури и у домаћинства, али је извесно да ће бити далеко већа него претходних година.

Општину Трстеник 2014. задесиле су поплаве које су нанеле огромну штету стамбеним објектима, изворишту Звездан и саобраћајној инфраструктури. Дошло је до изливања и Љубостињске реке и Западне Мораве, најгоре је прошло насеље Грабовац, а град остао без водоснабдевања. „Србијаводе” су 2020. уредиле корито Љубостињске реке у дужини од 190 метара. Радови су настављени и током 2021, чиме је у овај водоток другог реда уложено укупно 50 милиона динара. У склопу изградње Моравског коридора предвиђено је каналисање још 300 метара овог бујичног водотока.

„Србијаводе” су током 2020. обавиле и чишћење Црнишавске реке у дужини од 5.608 метара, а општина Трстеник је очистила додатних 2.000 метара кроз свој Оперативни план одбране од поплава. Санирана је и Риљачка река, која се излила 2019. направивши огромну шету на стамбеним објектима и инфраструктури у насељу Селиште.

Кроз Оперативни план одбране од поплава општина Трстеник од 2018. усмерава средства у чишћење водотокова другог реда и отклањање критичних тачака, који су у надлежности локалне самоуправе. Радови подразумевају сечу стабала, ископ шљунка, чишћење и ширење корита, бетонирање и израду каскада у циљу умиривања сливова који у случају великих падавина за кратко време набујају.

Кроз овај програм радови су током 2023. изводе на Оџачкој реци, Милутовачком потоку, Лопашкој реци, Чаирском потоку, Љубостињској реци и Сребреници, као и на каналима у Лозни, Бресном Пољу и Стопањи. Током прошле године пет милиона динара усмерено је у чишћење Љубостињске, Планиничке, Медвеђанске, Црнишавске реке, Сребренице, Лештака и Чаирског потока. У 2021. години у чишћење водотокова другог реда, уложено је 6,5 милиона динара.

У току је израда пројектне документације за трајно регулисање Чаирског потока, који је 2020. проузроковао поплаву у насељу Пејовац. Под водом се нашло 170 стамбених објеката и део фабрике Наменска, а оштећена је и саобраћајна инфраструктура.

Са Министарством грађевине, саобраћаја и инфраструктуре прошле године је потписан је уговор за изградњу канализационе мреже у насељу Грабовац, реконструкцију постојеће мреже и изградњу постројења за прераду отпадних вода, чија је укупна вредност 11 милиона евра.