Принцип и Млада Босна на фотографијама од слободе до затвора

Поводом обележавања годишњице Сарајевског атентата 1914. године, издавачка кућа „Прометеј” у сарадњи са историчарем др Милошем Војновићем представиће у својој галерији 28. јуна изложбу под називом „Гаврило Принцип и Млада Босна – фотографије”. Посетиоци ће имати прилику да упознају сачувану фотографску грађу која се доскоро налазила расута по многобројним приватним збиркама и научним институцијама у Босни и Херцеговини, Србији и Аустрији.

Аутор изложбе историчар Милош Војновић казао је за „Политику” да је прикупљање, као и систематизација материјала био дуг процес.

„Чињеница да сам 2015. године објавио књигу ’Политичке идеје Младе Босне’ омогућила ми је да припремим изложбу. Фотографије сам почео да сакупљам у тренутку када сам почео да се интересујем за Младу Босну, пре скоро 10 година. Сакупљао сам оне које сам налазио у архивима, библиотекама и старим књигама”, објаснио је Војновић. Додао је да му је у том послу велику потешкоћу представљала слаба комуникација институција.

Како би публици приближио главне актере фотографија, за аутора је била важна систематизација материјала. У току припреме за изложбу одлучио се да једну групу грађе о сарајевским завереницима назове „Фотографије са слободе”. Аутор управо њих истиче као најважније, с обзиром на то да су настале пре 28. јуна 1914. године, када је Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда, аустроугарског престолонаследника.

„Учинио сам то како бих направио разлику измeђу оних фотографија где су Принцип и његови другови имали слободу да изаберу како ће бити фотографисани. Ту су имали могућност да сами одлуче на који начин ћемо их ми данас видети”, навео је аутор.

Насупрот томе, други део грађе састоји се од фотографија насталих након атентата. Исте историјске личности, приказане су у складу са околностима – као фотографски „објекат”. На њима су атентатори усликани по шаблонским формулама, као до главе ошишани затвореници, понегде са редним бројем и таблом са датумом коју држе у рукама.

Причу о сарајевском атентату заокружују „споменичке” фотографије које говоре о симболичком значају личности Сарајевског атентата.

„Бројни споменици подизани су и рушени. Током свих тих догађаја прављене су бројне фотографије. Од споменика Францу Фердинанду 1917. године, преко подизања табле у спомен Гаврилу Принципу 1930. године, и даље током 20. века, постојала је велика жеља да се фотографише место атентата, где су се кроз читав век прожимали велики ломови и сукоби”, нагласио је наш саговорник.

Садржај изложбе пружа прилику да се отворе и нека историјска питања. У том смислу и фотографије постају својеврсна допуна писаним изворима.

,,Тек захвaљајући фотографијама смо у стању да потпуно разумемо шта се десило са телима атентатора који су умри у Терезину. Фотографије нам омогућавају да видимо како су они ископани, али нису одмах послати у Југославију. Пре тога су њихови сандуци били изложени у гробници градоначелника Терезина, на свечаном и посебном месту. На местима где су били положени након што су умрли, стављени су крстови са њиховим именима, датумом смрти и натписом „srpsky trpitel” – што на чешком значи „српски мученик”. Фотографије дају важне доказе о томе каква је била слика Принципа у једној другој држави која је настала након нестанка Аустроугарске, тј. у Чехословачкој”, oбјашњава Војновић.

Оно на шта аутор посебно сугерише је скривена, манипулативна позадина неких фотографија.

„Сада смо у стању да потпуно разумемо шта се заиста десило, да стекнемо увид у размере неких догађаја. Знамо много више о околностима у којима су фотографије настале. На изложби ће бити приказано и око десетак фотографија насталих у војном затвору. Оне нису непознате, али сада на њих гледамо другим очима, знамо да су настале као део психичке тортуре током истраге. Наиме, током прављења тих фотографија атентаторима је саопштавана вест да ће, због тога што нису у довољној мери сарађивали са полицијом, кренути стрељања недужних цивила”, наводи историчар.