Princip i Mlada Bosna na fotografijama od slobode do zatvora

Povodom obeležavanja godišnjice Sarajevskog atentata 1914. godine, izdavačka kuća „Prometej” u saradnji sa istoričarem dr Milošem Vojnovićem predstaviće u svojoj galeriji 28. juna izložbu pod nazivom „Gavrilo Princip i Mlada Bosna – fotografije”. Posetioci će imati priliku da upoznaju sačuvanu fotografsku građu koja se doskoro nalazila rasuta po mnogobrojnim privatnim zbirkama i naučnim institucijama u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Austriji.

Autor izložbe istoričar Miloš Vojnović kazao je za „Politiku” da je prikupljanje, kao i sistematizacija materijala bio dug proces.

„Činjenica da sam 2015. godine objavio knjigu ’Političke ideje Mlade Bosne’ omogućila mi je da pripremim izložbu. Fotografije sam počeo da sakupljam u trenutku kada sam počeo da se interesujem za Mladu Bosnu, pre skoro 10 godina. Sakupljao sam one koje sam nalazio u arhivima, bibliotekama i starim knjigama”, objasnio je Vojnović. Dodao je da mu je u tom poslu veliku poteškoću predstavljala slaba komunikacija institucija.

Kako bi publici približio glavne aktere fotografija, za autora je bila važna sistematizacija materijala. U toku pripreme za izložbu odlučio se da jednu grupu građe o sarajevskim zaverenicima nazove „Fotografije sa slobode”. Autor upravo njih ističe kao najvažnije, s obzirom na to da su nastale pre 28. juna 1914. godine, kada je Gavrilo Princip ubio Franca Ferdinanda, austrougarskog prestolonaslednika.

„Učinio sam to kako bih napravio razliku između onih fotografija gde su Princip i njegovi drugovi imali slobodu da izaberu kako će biti fotografisani. Tu su imali mogućnost da sami odluče na koji način ćemo ih mi danas videti”, naveo je autor.

Nasuprot tome, drugi deo građe sastoji se od fotografija nastalih nakon atentata. Iste istorijske ličnosti, prikazane su u skladu sa okolnostima – kao fotografski „objekat”. Na njima su atentatori uslikani po šablonskim formulama, kao do glave ošišani zatvorenici, ponegde sa rednim brojem i tablom sa datumom koju drže u rukama.

Priču o sarajevskom atentatu zaokružuju „spomeničke” fotografije koje govore o simboličkom značaju ličnosti Sarajevskog atentata.

„Brojni spomenici podizani su i rušeni. Tokom svih tih događaja pravljene su brojne fotografije. Od spomenika Francu Ferdinandu 1917. godine, preko podizanja table u spomen Gavrilu Principu 1930. godine, i dalje tokom 20. veka, postojala je velika želja da se fotografiše mesto atentata, gde su se kroz čitav vek prožimali veliki lomovi i sukobi”, naglasio je naš sagovornik.

Sadržaj izložbe pruža priliku da se otvore i neka istorijska pitanja. U tom smislu i fotografije postaju svojevrsna dopuna pisanim izvorima.

,,Tek zahvaljajući fotografijama smo u stanju da potpuno razumemo šta se desilo sa telima atentatora koji su umri u Terezinu. Fotografije nam omogućavaju da vidimo kako su oni iskopani, ali nisu odmah poslati u Jugoslaviju. Pre toga su njihovi sanduci bili izloženi u grobnici gradonačelnika Terezina, na svečanom i posebnom mestu. Na mestima gde su bili položeni nakon što su umrli, stavljeni su krstovi sa njihovim imenima, datumom smrti i natpisom „srpsky trpitel” – što na češkom znači „srpski mučenik”. Fotografije daju važne dokaze o tome kakva je bila slika Principa u jednoj drugoj državi koja je nastala nakon nestanka Austrougarske, tj. u Čehoslovačkoj”, objašnjava Vojnović.

Ono na šta autor posebno sugeriše je skrivena, manipulativna pozadina nekih fotografija.

„Sada smo u stanju da potpuno razumemo šta se zaista desilo, da steknemo uvid u razmere nekih događaja. Znamo mnogo više o okolnostima u kojima su fotografije nastale. Na izložbi će biti prikazano i oko desetak fotografija nastalih u vojnom zatvoru. One nisu nepoznate, ali sada na njih gledamo drugim očima, znamo da su nastale kao deo psihičke torture tokom istrage. Naime, tokom pravljenja tih fotografija atentatorima je saopštavana vest da će, zbog toga što nisu u dovoljnoj meri sarađivali sa policijom, krenuti streljanja nedužnih civila”, navodi istoričar.