Одговорно понашање на сунцу штити од рака коже

Широм Србије ових дана се бележи врло висок индекс УВ зрачења, због чега лекари саветују грађанима да буду опрезни и да се штите од штетних зрака приликом боравка напољу.

Како истиче професор др Даница Тиодоровић, председница Удружења дерматовенеролога Србије, истиче да се вредности УВ индекса крећу се од нула до десете и више, а да се вредности изнад шест сматрају се високим и опасним по кожу. У случају високог УВ индекса, могућност прегоревања је изузетно велика и неопходно је одговорно понашање на сунцу и заштита.

– Познато је да је прегоревање један од узрочних фактора за развоја карцинома коже, нарочито када говоримо о прегоревању у детињству, па је адекватна брига родитеља у циљу правилног понашања на сунцу и заштита деце од УВ зрачења од изузетног значаја, а све у циљу смањења инциденце меланома и немеланосмких карцинома коже. Када говоримо о заштити коже, неопходно је своје активности на отвореном прилагодити добу дана, тако да се не пропоручује дужи боравак на сунцу у периоду од 11 до 17 сати. Физичка заштита је најефикаснији начин заштите и подразумева ношење лагане одеће, од природног материјала и густог ткања, или одеће са специјалним материјалима са антисоларном ознаком УПФ. Поред физичке заштите, неопходно је заштитити откривене делове тела антисоларним кремама, које имају декларисану заштиту од УВА и УВБ зрака. Антисоларне креме треба наносити минимум 15 минута пре изласка и наношење понављати свака два часа, уколико се интезивно знојимо или пливамо. Да би антисоларна крема имала ефекат потребно је нанети довољну количину креме, што износи приближно 30 милилитара – наводи др Тиодоровић.

Наша саговорница истиче да је, када се говори о учесталости кожних карцинома уопштено, базоцелуларни карцином најчећи карцином у дерматолошким амбулантама. За разлику од меланома и сквамоцелуларног карцинома, овај карцином јако ретко даје метастазе. Инциденца сквамоцелуларног карцинома је све чешћа последњих година, и ова врста карцинома даје метастазе. И базоцелуларни и сквамоцелуларни карцином најчешће се јављају на фотоекспонираним регијама, и у највећем проценту манифестују се као ружичаста промена са или без ранице на кожи лица, ушних шкољки, горњим и доњим екстремитетима.

– Врло често ову врсту карцинома дијагностикујемо код особа које су професионално изложене већој УВ радијацији, па их често виђамо код земљорадника, пољопривредника или особа које су изложене већој УВ радијацији због спортских активности или хобија. Меланом је један од најмалигних тумора коже, са карактеристиком раног давања хематогених и лимфогених метастаза. Најчешће је пигметован, мада се може у знатно мањем проценту клинички манифестовати и као апигментна промена. Свака промена која мења облик, боју као и нијансе боја, или се уочавају  промене у димензији или еволуцији, неопходно је у најкраћем року прегледати дермоскопски. Дермоскопија је неинвазивна дијагностичка метода која је постала саставни део дерматолошког прегледа и омогућава дијагностиковање свих карцинома коже у најранијем стадијуму у рукама искусног дерматолога. Када говоримо о инциденци меланома, последњи податак износи 650 новодијагностикованих меланома годишње, са највећом инциденцом у особа старије животне доби. Међутим, овај број у пракси је засигурно већи, а оно што додатно забрињава је чињеница да све већи проценат меланома срећемо код младих, млађих од 30 година, што раније није био случај – напомиње професорка Тиодоровић.

Едукација људи о правилном понашању на сунцу, правилној заштити превенира могућност развоја карцинома коже, сматра наша саговорница. Такође, едукација о самопрегледу коже, коју је потребно спроводити једном месечно, као и информисаност о променама које су сумњиве, попут  промене која се разликује од других младежа, појава новог „младежа” код особа након 45. године или промена боје или нијанси боја и димензија, омогућава рано идентификовање суспектне промене и правовремено јављаје дерматологу.

– Трибина о превенцији меланома у организацији Удружења пацијената оболелих од меланома, одржана је 10. јуна у Нишу.  Овакве активности заједно са дерматолозима, Удружење већ годима уназад организује широм Србије, у циљу подизања свести о правилном понашању на сунцу, мерама заштите као и начинима лечења меланома. Удружење дерматовенеролога Србије и Удружење пацијената оболелих од меланома, у наредном периоду планира низ заједничких активности, међу којима и едукација доктора опште праксе у циљу раног дијагностиковања карцинома коже – каже др Тиодоровић.

У последње време се све чешће говори и о појави меланома у оку. Питање је, када треба потражити помоћ лекара?

– Трећина пацијената са увеалним меланомом је асимтоматска, што је сигурно и разлог касног јављања пацијента, док код осталих пацијената се може јавити оштећење вида или губитак видног поља. Увеални меланом је најчешћи примарни малигнитет ока код одраслих. Овај меланом настаје из  меаноцита у увеи. Фактори ризика за развој меланома ока укључују светлу кожу, светле очи, урођену меланоцитоза ока, очни меланоцитом и синдром предиспозиције за БАП1 тумор. Око 50 одсто пацијената развија метастатску болест, која у највећем проценту захвата јетру и обично доводи до леталног исхода у року од годуну дана. Иако проценат ових пацијената није висок, рана дијагностика и правилно лечење је од изузентног значаја. Данас у свету постоје нове терапијске опције у лечењу меланома ока, које код нас још увек нису доступне, те се надамо да ће у Србији и за ове пацијенте ускоро бити достуна иновативна терапија која ће продужити живот и квалитет живота пацијената са меланома ока – закључила је др Тиодоровић.