Измене устава и закона пробудиле тужилаштво из коме

Нови Закон о јавном тужилаштву примењује се нешто више од месец дана. Већина јавних тужилаца у Србији уверена је да су промене биле неопходне, али, како кажу, нису имали илузијa да ће јавно тужилаштво одмах након измена Устава и доношења закона постати самостално и одговорно.

У разговору за „Политику”, Горан Илић, јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва, говори о примени Закона о Високом савету тужилаштва, али и о томе да ли ово тело доноси дириговане одлуке.

Ваш став је да се Актом о промени Устава, који је прошле године потврђен на референдуму, као и недавним усвајањем Закона о јавном тужилаштву, јавно тужилаштво пробудило из седмодеценијске нормативне коме. На шта сте тачно мислили када сте то рекли?

Имао сам у виду чињеницу да је Јавно тужилаштво Србије до уставних промена из 2022. било организовано по једном превазиђеном и крутом моделу, ствараном по узору на такозвану совјетску прокуратуру. Ништа битно није промењено у уређењу јавног тужилаштва од првог послератног закона из 1946. до прошле године. Често се у стручним круговима могло чути да нам једино недостаје Вишински, Стаљинов врховни тужилац, да би слика о совјетском тужилаштву у Србији била потпуна.

Уставни амандмани и закони о јавном тужилаштву и о Високом савету тужилаштва представљају нормативни раскид са тим системом. Пре свега, јер је укинут монократски систем, односно систем власти једне особе над целокупним јавним тужилаштвом. То је систем са неприкосновеним вођством републичког јавног тужиоца, какав је до сада постојао. Историјски гледано, такав систем је настао у периоду тоталитарне власти у Југославији након Другог светског рата и зато је потпуно непримерен садашњем времену. Уведена је обавеза да старешина у јавном тужилаштву непристрасно расподељује предмете, што бисмо могли описати као право на „природног тужиоца” и што би требало да искључи сваку врсту манипулације у вези са доделом предмета. Затим, против свих одлука Високог савета тужилаштва предвиђена је заштита. То значи да ће свака одлука, на пример о избору или разрешењу, бити преиспитивана од стране Уставног суда у одговарајућем поступку. Јавни тужилац који је изложен притиску или злонамерним одлукама старешине имаће могућност да поднесе различита правна средства како би заштитио своје професионалне слободе и интегритет. То су само неке од новина, а има их четрдесетак, које су Устав и тужилачки закони унели у систем.

Уосталом, може се рећи да је и недавна „побуна” у Вишем јавном тужилаштву у Београду доказ да су измене Устава и закона пробудиле тужилаштво из коме. Најава нових законских решења која пружају бољу заштиту јавних тужилаца, верујем, допринела је да се тужитељке из тог тужилаштва супротставе злоупотреби хијерархије.

Прошло је месец дана од почетка примене нових тужилачких закона. Како вам то изгледа у пракси, као једином члану Радне групе из јавног тужилаштва за измене одредби Устава о правосуђу и једном од чланова радне групе која је радила на законима?

И даље сматрам да су уставне и законске промене, када је реч о јавном тужилаштву, биле важан корак у добром смеру. То не значи да сам сва уставна и законска решења сматрао добрим. Залагао сам се да се још неке препоруке Венецијанске комисије прихвате, пре свега оне које су ишле за тим да ослабе утицај врховног јавног тужиоца на чланове Савета. Чини ми се да примена Закона о Високом савету тужилаштва показује да је то главни проблем.

Упркос уверењу да су промене биле потребне, нисам имао илузију да ће јавно тужилаштво Србије одмах након измена Устава и доношења тужилачких закона постати самостално и одговорно. Јасно је било да ће доста времена проћи док се ствари у тужилаштву суштински не промене. Очекивано је било да промене иду постепено, да доприносе стварању другачије правне културе у јавном тужилаштву и да коначан резултат буде да се људи у јавном тужилаштву охрабре да раде свој посао у јавном интересу и без зебње.

Прве вести о раду Високог савета тужилаштва говоре да нема основа ни за тај опрезни оптимизам. Утисак је да је све исто као и пре уставних и законских измена, да се у Високом савету тужилаштва одлуке доносе дириговано уместо да буду плод дебате и сучељавања различитих мишљења. Посебно сам био изненађен одлуком Савета да настави започети процес избора главних јавних тужилаца „потпуно игноришући нове прописе и дух уставних промена”, како је наведено у саопштењу Националног конвента о Европској унији.

На основу чега закључујете да се одлуке доносе дириговано?

Посредно, али на основу садржине одлука. Из садржине одлука о избору које је доносио Високи савет тужилаштва јасно је да свако ко није по вољи једне особе из јавног тужилаштва нема шансе да буде изабран. Стручност и оспособљеност као да уопште нису тема.

Значи ли то да сте сада песимиста у погледу имплементације Закона о Високом савету тужилаштва?

Не би требало изводити дефинитивне закључке после месец дана рада Високог савета тужилаштва. Ипак, ако се нешто не промени утисак је „џаба смо кречили”.

Да ли постоје проблеми у имплементацији Закона о јавном тужилаштву?

За ово кратко време од када је у примени Закон о јавном тужилаштву нисам приметио проблем.

Било је бурно на седници Високог савета тужилаштва на којој су бирани јавни тужиоци. Шта се заправо догодило?

Нисам најбољи саговорник за ток седнице Савета, јер имам само посредна сазнања.

За крај једно питање које није у најтешњој вези са приликама у јавном тужилаштву. Ових дана из штампе излази ваш Коментар Закона о јавном тужилаштву. Зашто сматрате да га је било неопходно написати?

Опсежност промена у устројству јавног тужилаштва захтевала је да се нова решења и институти подробније објасне, што је један од разлога због кога сам сматрао да би требало написати Коментар Закона о јавном тужилаштву. Осим тога, без разумевања правне природе, устројства и начина рада није могуће разумети ни улогу јавног тужилаштва у кривичном поступку. То је други разлог због кога се јавила практична потреба за коментаром Закона о јавном тужилаштву.

Напоменуо бих да његова припрема и објављивање на неки начин представљају пионирски подухват, јер ми није познато да је на простору бивше Југославије до сада објављен сличан.