Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Живковићева „Библиотека” изван граница стварности

Трибина поводом 20 година од тријумфа у избору за „Светску награду за фантастику”
Живковићева „Библиотека” изван граница стварности
Зоран Живковић на Сајму књига у Лисабону 2016. године (Фото лична архива)

За свој роман „Библиотека” Зоран Живковић је пре пуних двадесет година добио „Светску награду за фантастику” (World Fantasy Award) на Светској конвенцији фантастике одржаној у Вашингтону. Ово престижно признање додељују писци и критичари једном годишње, како би указали на изузетна дела која обогаћују пејзаже фантастичне књижевности.

Поводом обележавања ове важне годишњице не само за српску сцену фантастике већ и домаћу културну сцену уопште, Фестивал фантастичне књижевности „Арт-анима” уприличиће трибину на којој ће о роману „Библиотека” говорити аутор награђеног романа Зоран Живковић, професор англистике на Филозофском факултету у Новом Саду, др Зорица Ђерговић Јоксимовић и астрофизичар и филозоф др Милан М. Ћирковић. Разговор ће бити одржан у четвртак 6. јула 2023. године у Културном центру „Град”, с почетком у 19.30 часова.

„Светска награда за фантастику” додељује се од 1975. године и важи за најважније глобално признање које се додељује за уметност фантастике. Међу досадашњим лауреатима налазе се најзначајнија имена светске фантастике попут: Хорхеа Луиса Борхеса, Харукија Муракамија, Урсуле К. Легвин, Стивена Кинга, Џорџа Р. Р. Мартина, Мајкла Муркока...

„Светска награда за фантастику” до сада је само у неколико случајева додељена ауторима који долазе изван енглеског говорног подручја. Занимљиво је да је Живковићево дело те 2003. године победило у конкуренцији „Коралине” једног Нила Гејмена, кажу организатори трибине.

„Библиотека” је Живковићев најпревођенији роман. Њиме аутор истражује тајанствени свет бесконачне библиотеке у којој се налазе све књиге које су икада написане, као и оне које ће тек бити написане или би могле бити написане.  Поникла на литерарном наслеђу Хофмана, Кафке, Булгакова, Борхеса и Лема, „Библиотека” успешно остварује комуникацију са читаоцима широм света.

До сада је објављено укупно 31 издање тог романа. Десет је изашло у Србији – осам на српском, два на енглеском – а 21 у иностранству (у 14 земаља, на 13 језика): четири у САД, три у Португалији, три у Турској, по једно у Великој Британији, Шпанији, Данској, Пољској, Италији, Немачкој, Јужној Кореји, Саудијској Арабији, Јапану, Словенији и Хрватској. На јесен ће изићи издања „Библиотеке” у Грчкој и Мађарској.

У Португалији је „Библиотека” уврштена у обавезну средњошколску лектиру, а влада те земље препоручила ју је читаоцима у оквиру пројекта подстицања читања. Позоришне представе рађене према „Библиотеци” играју се у Порту и Болоњи, а у Истанбулу је 2022. године приређена изложба уметничких слика надахнутих овим делом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.