Среда, 10.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико нас има

Колико нас има
(Фото Н. Марјановић)

Обрада обимног материјала с најновијег пописа становништва Србије, одржаног у октобру 2022. године, трајаће до априла следеће године. У протеклих седам месеци, по окончању њихове обраде, Завод за статистику Србије сукцесивно је саопштавао поједине податке који су на разне начине презентовани јавности. Пошто верујем да доста грађана ипак није довољно упознато с објављеним резултатима, овом приликом бих приказао неке од најзанимљивијих података.

Према попису, Србија (без Косова и Метохије, где пописа није било) има 6.690.887 становника, од тога у Аутономној Покрајини Војводини 1.749.356. Највише је, разумљиво, Срба – 5.360.239 или око 81 одсто укупног броја, док су од осталих националности најбројнији Мађари (184.442), Бошњаци (153.801), Роми (131.936), Албанци (61.867), Словаци (41.730), Хрвати (39.107), Румуни (23.044), Власи (21.013), Црногорци (20 938).

Десет највећих наших градова су: Београд (1.685.563 житеља), Нови Сад (367.121), Ниш (249.816), Крагујевац (171.628), Лесковац (124.889), Суботица (124 679), Панчево (115.910), Крушевац (114.331), Краљево (111.491) и Нови Пазар (107.859). Више од сто хиљада становника броје још: Зрењанин (105.722), Чачак (105.612) и Шабац (105.432).

Кад је реч о нашем главном граду, најмногољуднија од десет градских општина је Нови Београд (209.812), следе Палилула (182.672), Земун (179.368), Чукарица (176.092), Вождовац (175.075), Звездара (171.923), Раковица (104.921), Врачар (55.768), Стари град (44.712) и Савски венац (36.431).

А од приградских општина по броју становника на првом месту је Гроцка (83.435), а затим Обреновац (69.376), Лазаревац (55.513), Младеновац (49.020), Сурчин (45.595), Барајево (26.604) и Сопот (19.246).

Интересантни су и подаци колико становника има свако насеље у нашој земљи, од села и варошица до мањих и већих градова, али такав приказ изискује врло много простора.

Света Јокић,
Београд

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.