Минимална потрошачка корпа за око 10.000 динара већа од минималца

Због размимоилажења у ставовима синдиката и Министарства финансија преговори о минималној цени рада биће настављени у августу, али највероватније не онако како су то замислили репрезентативни синдикати – да се преговара око подизања минималне зараде, чији би износ важио у другој половини ове године. Представници синдиката не крију разочарање што извршна власт и послодавци сматрају да радници који живе од минималне зараде, а таквих је око 400.000, треба да сачекају тек 2024. да би им се подигла плата, која у просеку сада износи 40.000 динара месечно.

Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије СССС, подсећа да су се синдикати до сада борили да минимална зарада буде изједначена са износом минималне потрошачке корпе, чија је тренутна вредност изнад 50.000 динара, али и да ће се курс синдикалног деловања убудуће променити.

– Кадгод да почне нова тура преговора, постоји велика могућност да захтеви синдиката буду да се минимална зарада повећа за чак 10 одсто у односу на износ минималне потрошачке корпе, а не, како смо до сада захтевали, да буде бар у нивоу минималне корпе. То ће бити став синдиката, било да се разговара о повећању минималца за 2023. или 2024. годину – најављује Вуковић, и подсећа да су грађани на минималцу већ сада у заостатку за једну минималну зараду, када се то упореди са износима минималне потрошачке корпе за прва четири месеца ове године.

– Већ више од 41.000 динара су радници у заостатку за прва четири месеца ове године, и то под претпоставком да је и у априлу био исти износи минималне потрошачке корпе као у марту (50.661 динара), а вероватно није. То значи да су за прва четири месеца ове године грађани запослени на минималцу примили око 160.000 динара, а више од 201.000 динара су потрошили на минималну потрошачку корпу – објашњава Вуковић.

Синдикати су тражили да се минималац повећа већ у овој години због високе инфлације, док су представници министарства изнели статистичке податке на основу којих је закључено да може да се преговара само о минималцу за наредну годину. Послодавци остају при ставу да подизање минималца до износа изнад 50.000 динара не би само утицало на најмање зараде, него и на оне које су биле њој близу. На пример, оне зараде које су износиле 48.000 динара требало би да после таквог повећања минималца износе 58.000 динара, а то би, мишљење је послодаваца, био сувише велики ударац на укупну економију.

– Тренутно све мирује, очекују се нови преговори у августу, али о цени рада у 2024. години. До сада је држава давала предлоге и израчунавала колико може да повећа минималну цену рада, јер је она највећи послодавац. Видећемо како ће бити овог пута – каже Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.

Износ није исти сваког месеца

Минимална цена рада тренутно износи 230 динара по радном сату, али минимална зарада није унапред фиксирана, већ се одређује управо на основу минималне цене рада, али и времена проведеног на раду. Највећи минималац од 42.320 динара у овој години радници ће примити три пута. Један је био у марту, други је управо мајски, а трећи их чека у августу. Дан мање у радној листи, по 22, имали су у јануару, а биће га још у јуну, октобру и новембру са зарадом од 40.480 динара. За јул, септембар и децембар убележиће по 21 дан рада и плату од 38.640 динара, док су април и фебруар били месеци са најтањим буђеларом од 36.800 динара због минималног броја радних сати (160 сати).