Значај пријемног испита

Законом је прописано да се број поена који одређује положај кандидата на ранг-листи за упис на факултет рачуна тако што се саберу поени по основу општег успеха у средњој школи, којих може бити до 40, са поенима добијеним на пријемном испиту, којих може бити до 60. Овај пропис је образложен намером законодавца да успех у средњој школи утиче 40 процената, а успех на пријемном испиту 60 одсто. Та намера није теоријски коректно остварена ни у закону, а практична примена ју је потпуно дезавуисала. Разлог томе је што број бодова који се добија на основу успеха у средњој школи варира између 16 и 40, (а не између 0 и 40). То као последицу има да је утицај успеха у средњој школи теоријски мањи од 29 одсто. (Ово се може доказати знањем процентног рачуна из основне школе).

У пракси је утицај успеха на пријемном испиту значајно већи од 71 одсто. Једноставне статистичке анализе показују да на престижним факултетима, на које конкуришу скоро искључиво одлични и врло добри ђаци, не постоји корелација између општег успеха кандидата у средњој школи и његовог положаја на ранг-листи; упис зависи само од резултата на пријемном испиту. Отуда је разумљиво, делимично и оправдано, противљење великог броја факултета укидању пријемног испита.

проф. др Мирко Вујошевић
редовни члан АИНС