Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Има ли кривца за трагедију „Титана”

Истрагу на готово 4.000 метара дубине у Атлантику спроводе Америчка обалска стража у сарадњи са ФБИ, као и канадске власти
Има ли кривца за трагедију „Титана”
Од опреме „Титана” остало само пристаниште на бовама (Фото АП/Adrian Wyld)

Америчка обалска стража покренула је истрагу о трагедији туристичке подморнице „Титан”, у којој је живот изгубило пет авантуриста, саопштили су недавно надлежни на конференцији за новинаре у Бостону.

„Мој приоритет биће прикупљање остатака пловила, а биће предузете све мере предострожности у случају да се пронађу људски остаци”, рекао је главни истражитељ, капетан Џејсон Нојбауер, пренео је Би-Би-Си.

Тек након закључака ове истраге знаће се да ли ће неко кривично одговарати за несрећу. У исто време канадски одбор за истраживање трагедије на океану утврђује да ли има елемената за покретање кривичне пријаве против одређених особа.

Нојбауер је напоменуо да је одмах после открића катастрофе у „Титану” организован поморски одбор за истрагу који са Федералним истражним бироом прикупља доказе.

„Докази ће бити предочени Међународној поморској организацији и другима који организују пловидбу у циљу побољшања безбедносног оквира за подводна путовања у целом свету”, рекао је Нојбауер.

Он је додао да је трагедију која се 18. јуна догодила на 3.800 метара дубине, у близини олупине „Титаника” у северном Атлантику, потребно расветлити како би се убудуће спречили слични инциденти. Такође, предочио је препоруке за побољшање безбедности у поморском саобраћају широм планете.

Нојбауер је додао да је Америчка обалска стража у контакту са породицама пет погинулих.

Катастрофа у Атлантику, која је потврђена четири дана после нестанка „Титана”, после опсежне претраге у којој су учествовали морнарица и авијација САД и Канаде, као и многобројне спасилачке екипе, где је претражено више стотина километара површине и дна ледног океана уз помоћ подводних робота, возила на даљинско управљање која су се кретала у близини олупине „Титаника” и многих других савремених техничких средстава, и сада привлачи велику пажњу јавности. Породице и пријатељи настрадалих Хамиша Хардинга, Пол-Анрија Наржеолеа, Шахзаде и Сулејмана Давуда које је на путовање у подморници одвео Стоктон Раш, захтевају да се пронађе кривац трагедије. Подсећамо, подморница „Титан” која је уништена у катастрофалној имплозији 18. јуна, приликом одласка на обилазак олупине „Титаника”, била је у власништву компаније „Оушн гејт” која ју користила за туристичке експедиције, а њоме је управљао извршни директор поменуте компаније Стоктон Раш. Све више у јавност излазе детаљи о неправилностима приликом израде подморнице, али и тврдње да труп од карбонских влакана није прошао никакво тестирање, да „Титан” није имао атест за путовање на дубини од 4.000 метара, како је рекламиран, као и да је пловило било у експерименталној фази коришћења.

На мети критике протеклих дана нашла су се и два музеја у Сједињеним Државама посвећена „Титанику” јер су у њима одржане церемоније у знак сећања на страдале у подморници „Титан”. Та два музеја, један у Тенесију, други у Мисурију, одали су почаст жртвама у подморници и придодали су их на листу на којој се налазе страдали приликом бродолома „Титаника” 1912. године.

„Сваког дана одајемо почаст за 2.208 путника који су били на ’Титанику’. Ми постајемо амбасадори тога и имамо велику част у томе. Сада додајемо још пет имена”, рекао је запослени у музеју Џејми Терел пред 250 људи који су се окупили да би одали почаст страдалима у „Титану”.

Оба музеја, власништво су Џона Џослина, који је био део експедиције на „Титаник” 1987. године. У тој експедицији је био и Пол-Анри Наржеоле који је погинуо у „Титану”.

На друштвеним мрежама је такав потез изазвао лавину негативних критика јер се, како су корисници написали, жртве те две трагедије ни на који начин не могу стављати у исту раван. „Замислите да неко случајно падне у рефлектујући базен у Светском трговинском центру и да се удави и буде придодат споменику 11. септембра”, написао је један коментатор на Твитеру.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Galileo Galilei
Nemaju drugog posla.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.