О-рук ревизија

Народна банка Србије упозорила је недавно да је у њено Одељење за бонитет стигло свега 1.580 од могућих 4.500 ревизорских финансијских извештаја правних лица, чијим се хартијама од вредности тргује на тржишту. Рок за достављање консолидованих извештаја је до 31. октобра. Из НБС, која је не само контролна, већ и инструктивна институција, ургирају да се „убрзају активности екстерне ревизије”.

Да ли оволико велики број привредних субјеката, који још нису доставили прегледане финансијске извештаје, говори о њиховој немарности или о нечем другом – о прихватању екстерне ревизије пословних књига као формалне законске обавезе, без суштинског увида у истинитост резултата њихових завршних рачуна, како се до јуче то звало?

Професор др Љубиша Станојевић, са Катедре за рачуноводство и ревизију Универзитета Сингидунум, каже за наш лист да се ради и о једном и о другом. Штета је, напомиње, што НБС није саопштила против колико је правних лица поднела пријаву за привредни преступ у претходним годинама зато што су се оглушила о ту законску обавезу.

Стриктна примена Закона о рачуноводству и ревизији, поготово његових казнених одредби, вероватно би „заборавне” подсетила да се морају поштовати правила игре.

Много је, међутим, сматра др Станојевић, значајнија чињеница да око 3.000 правних лица до сада није предало усвојене финансијске извештаје. Поставља се питање да ли је могуће да за двадесетак дана четрдесетак наших ревизорских фирми уради екстерне ревизије ових правних лица. То би, грубо рачунато, било да свака ревизорска фирма уради по 100 ревизија, или пет дневно.

Можда овакво скептично очекивање, каже, треба ублажити чињеницом да су неке ревизије раније започете, али, према сазнањима „са терена”, тек у септембру се већина ових правних лица јавља ревизорским кућама са захтевом за обављање ревизије.

Упоређујући број правних лица са регистрованим ревизијским фирмама, као и са скупом овлашћених ревизора и данима проведеним на обављању тог посла на терену, стиже се до зачуђујућих резултата – да на једног ревизора долази више од стотину обављених ревизија. Намеће се питање: колика је употребна вредност урађених ревизија?

Према др Станојевићу, „врло, врло проблематична”. Његов летимичан увид у неке ревизије указује му да је већина датих мишљења са оградама или позитивна, док је број негативних готово занемарљив. Да ли се, пита, ико сећа да је ревизија на нашим просторима открила и сигнализирала кривична дела у пословању менаџмента? Њему није познато.

Од урађених и предатих ревизија, на основу узорка који, додуше, упозорава др Станојевић, није репрезентативан, утврђено је да 90 одсто обављених ревизија не даје стварну слику пословања компанија, а да су дата мишљења о њиховој ваљаности – неупотребљива. Оваква анализа би можда могла да се коригује бољим узорком, али не много више.

– Недостатак времена за израду квалитетних екстерних ревизија поједине ревизорске фирме компензирају тако што дају клијенту да сам одради највећи број табела и извештаја, који потом служе да се уради „екстерна ревизија”. Такође треба напоменути непостојање методолошких решења код већине ревизорских фирми, те се посао своди на пресликана решења махом страних кућа – каже наш саговорник и додаје да је све уочљивија концентрација правних лица – обвезника ревизије код појединих ревизорских фирми. Зато и не чуди чињеница да неке ревизорске фирме имају више стотина клијената, а на једног запосленог пада више десетина, па и стотинак фирми. Према мишљењу др Станојевића, прошло је време бављења ревизијом на бази узорка и на о-рук систем. И то у време моћних компјутерских система и тоталне ревизије, која се обавља сваки дан.

Поставља се питање да ли може неко да верује ревизијским извештајима урађеним у оваквим околностима, посебно ако се ради о подизању кредитних линија или учествовању на берзи капитала. За стране инвеститоре ту нема дилеме, сматра др Станојевић. Они све наше извештаје, процене капитала и томе сличног дају на супервештачења. Можда би зато и НБС могла да уради анализу урађених ревизија на независан начин. Да је повери странцима. Да видимо колико одударају од светских стандарда. Можда би то било довољно за почетак?

Генерално речено, каже Станојевић, док на нашим просторима не преовлада мишљење, не само код акционара и власника предузећа, да екстерна ревизија није пука форма, већ насушна потреба нашег друштва, неће бити већих тржишних помака, а ни поверења у исказане пословне резултате.