Суочавање са реалношћу

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 15. септембра – Буљуци људи дрхте за своју судбину, убрзано пакују драгоцености и најнеопходнији материјал за неизвесну будућност, дозивају спасиоце, проклињу „сурову климу” и околност да су се нашли на месту излива њених бесова. Такве сцене, карактеристичне за пределе погођене разним природним русвајима, сада су, први пут после много година, виђене „тамо где им место није”, у светском финансијском центру, њујоршком Волстриту.

„Овако нешто се догађа само једном у пола века или у стотину година, надмашује све што сам видео, а и даље није све решено”, сведочанство је донедавног гувернера Централне банке САД и даље врло цењеног Алена Гринспена. „О Боже, то је најванреднији догађај који сам доживео за 35 година бављења овим послом”, згранут је Питер Питерсон, из једне од компанија које су издржале удар.

Шта је то „чудо невиђено”? Oд пет највећих независних брокерских фирми за промет берзанским акцијама нестаjу три. „Лиман Брадерс” је крахирао. „Мерил Линч” је био принуђен да се прода. У марту је нестала и њихова парњакиња „Бир Стирнс”, коју је откупио Џ. П. Морган Чејс. Од главног квинтета у игри су још само Голдман Сакс и Морган Стенли. Појас за спасавање потражио је и џин, „Америкен интернешенел груп”. Замолио је да га Централна банка помогне са 40 милијарди долара да би преживео…

Такви „понижавајући потези” мењају „пејзаж” америчких финансија и означавају ново поглавље у бурама последње године које су „некад горде фирме бацили на колена”, истиче „Њујорк тајмс”, уз објашњење да је такво посртање резултат губитка „стотина милијарди долара”, које су „испариле” у лошем пословању на тржишту хипотека и некретнина.

Претходно су два дива тих тржишта, „Фани Ме” и „Фреди Мек”, пропали до те мере да је држава морала да њих и њихове клијенте избавља практичном етатизацијом поменутих компанија. Такав потез је доживљен као „брука” за поредак који почива на тржишним принципима, али и као „мање зло” од пропасти та два гиганта, чије су несмотрености „у црно завиле” милионе грађана, који су веровали у „бескрај процвата цена некретнина”, да би се после појевтињења нашли у ситуацији да не могу да отплате рате, нити да продају по цени по којој су купили станове, плацеве…

Кризни ланац се, ипак, наставио. У страху да потрес не постане „бесконачан”, а он се осетио смањивањем вредности деоница на светским берзама, од прошлог четвртка до првих сати данас, у непрекидном заседању и дискретним контактима били су представници сада поклеклих овдашњих гиганата, њихових потенцијалних купаца, као и Министарства финансија и Централне банке.

Били су то, сведоче хроничари, међу најдраматичнијим данима повести Волстрита, а рекло би се и међународног финансијског поретка, где многе обвезнице овдашње државе, у билионским износима, држе институције других земаља, понајвише Кине и Јапана.

Мере које смо објавили усмерене су ка ублажавању ризика и даљих поремећаја тржишта, поручио је шеф америчке Централне банке Бен Бернанки. Аналитичари ипак налазе повода да констатују да посебно угрожени остају порески обвезници, из чијих ће се дажбина, вероватно и у крајњој линији, намирити кризни рачун.

Амерички финансијски систем је овог викенда био суочен с најозбиљнијом кризом у памтљива времена, ширећи штету произашлу из лома на тржишту некретнина и хипотека, наглашава се у анализи „Вашингтон поста”. Та драма је, додаје се, само „први корак, далеко од последњег, у трагању за суштински новом архитектуром финансијског света” а „принуђеног да се суочи с реалношћу” у којој је овдашњим потезима „створено превише ризика и за целину економских кретања”.

Момчило Пантелић

--------------------------------------------------

Помоћ банци угрожава систем

За избављење „титана” хипотекарног и тржишта некретнина, „Фани Ме” и „Фреди Мек”, администрација САД је обећала „ушприцавање” око 200 милијарди долара, док „Лиман Брадерсу” није бацила „појас за спасавање”. Зашто је однос државе различит? Комплетног одговора нема засад, али познаваоци наслућују бар два разлога. Прво, „два Ф” су била под спонзорством власти. Друго, ако би се наставило истим путем, то би могло додатно да подрије системску светињу слободног тржишта (што подразумева сношење одговорности за ризик који компаније предузму), а истовремено би могло да увећа ионако огромни буџетски дефицит САД.

М. П.

-----------------------------------------------------------------------

Приход 100 милијарди, вредност преко 1.700 милијарди долара

Пре него што су почели да „испаравају” са Волстрита, „Лиман Брадерс” и „Мерил Линч” су били његови гиганти. Прва компанија, коју су пре 158 лета основали имигранти немачког порекла, прошле године је забележила приход од 59 милијарди, а друга, формирана 1914-15. године, имала је промет од 62,7 милијарди долара. Првој је вредност укупне имовине процењивана на 691 милијарду, а другој на 1.020 милијарди долара. „Мерил Линч” има 60.000 а „Лиман Брадерс” 26.200 запослених. М. П.

--------------------------------------------------------

Хиљаде остају без посла

Није извесна судбина запослених, којих је у „Мерил Линчу” око 60.000 а у „Лиман Брадерсу” 25.000. Претпоставља се да ће у првој компанији, у том смислу, бити боља ситуација јер је откупљена. У другој, која је „пуштена низ воду”, могло би да буде отпуштено 8.000–10.000 службеника, процењује њујоршки специјалиста Дејвид Шварц.

М. П.

----------------------------------------------------------------

Величковић: Без утицаја на Београдску берзу

Драгослав Величковић, директор Брокерско-дилерског одељења Сосијете женерал банке, сматра да догађања на америчкој берзи не би требало да имају превише директан утицај на догађања на Београдској берзи.

– После усвајања Споразума о стабилизацији и придруживању у Скупштини Србије, индекси на Београдској берзи су скочили, али су неколико дана касније поново пали. Сигуран сам да с тим нема никакве везе догађање на Америчкој берзи. Само у случају да су наше банке инвестирале у неке акције на америчком тржишту капитала или у куповину некретнина могло би да има утицаја, али сам убеђен да наше банке тамо нису трговале – објашњава Величковић.

Он додаје да је осим неликвидности главни разлог за пад на светским берзама страх, због чега инвеститори повлаче свој новац, а потенцијални одустају од улагања у куповину вредносних папира.