Suočavanje sa realnošću

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 15. septembra – Buljuci ljudi drhte za svoju sudbinu, ubrzano pakuju dragocenosti i najneophodniji materijal za neizvesnu budućnost, dozivaju spasioce, proklinju „surovu klimu” i okolnost da su se našli na mestu izliva njenih besova. Takve scene, karakteristične za predele pogođene raznim prirodnim rusvajima, sada su, prvi put posle mnogo godina, viđene „tamo gde im mesto nije”, u svetskom finansijskom centru, njujorškom Volstritu.

„Ovako nešto se događa samo jednom u pola veka ili u stotinu godina, nadmašuje sve što sam video, a i dalje nije sve rešeno”, svedočanstvo je donedavnog guvernera Centralne banke SAD i dalje vrlo cenjenog Alena Grinspena. „O Bože, to je najvanredniji događaj koji sam doživeo za 35 godina bavljenja ovim poslom”, zgranut je Piter Piterson, iz jedne od kompanija koje su izdržale udar.

Šta je to „čudo neviđeno”? Od pet najvećih nezavisnih brokerskih firmi za promet berzanskim akcijama nestaju tri. „Liman Braders” je krahirao. „Meril Linč” je bio prinuđen da se proda. U martu je nestala i njihova parnjakinja „Bir Stirns”, koju je otkupio Dž. P. Morgan Čejs. Od glavnog kvinteta u igri su još samo Goldman Saks i Morgan Stenli. Pojas za spasavanje potražio je i džin, „Ameriken internešenel grup”. Zamolio je da ga Centralna banka pomogne sa 40 milijardi dolara da bi preživeo…

Takvi „ponižavajući potezi” menjaju „pejzaž” američkih finansija i označavaju novo poglavlje u burama poslednje godine koje su „nekad gorde firme bacili na kolena”, ističe „Njujork tajms”, uz objašnjenje da je takvo posrtanje rezultat gubitka „stotina milijardi dolara”, koje su „isparile” u lošem poslovanju na tržištu hipoteka i nekretnina.

Prethodno su dva diva tih tržišta, „Fani Me” i „Fredi Mek”, propali do te mere da je država morala da njih i njihove klijente izbavlja praktičnom etatizacijom pomenutih kompanija. Takav potez je doživljen kao „bruka” za poredak koji počiva na tržišnim principima, ali i kao „manje zlo” od propasti ta dva giganta, čije su nesmotrenosti „u crno zavile” milione građana, koji su verovali u „beskraj procvata cena nekretnina”, da bi se posle pojevtinjenja našli u situaciji da ne mogu da otplate rate, niti da prodaju po ceni po kojoj su kupili stanove, placeve…

Krizni lanac se, ipak, nastavio. U strahu da potres ne postane „beskonačan”, a on se osetio smanjivanjem vrednosti deonica na svetskim berzama, od prošlog četvrtka do prvih sati danas, u neprekidnom zasedanju i diskretnim kontaktima bili su predstavnici sada pokleklih ovdašnjih giganata, njihovih potencijalnih kupaca, kao i Ministarstva finansija i Centralne banke.

Bili su to, svedoče hroničari, među najdramatičnijim danima povesti Volstrita, a reklo bi se i međunarodnog finansijskog poretka, gde mnoge obveznice ovdašnje države, u bilionskim iznosima, drže institucije drugih zemalja, ponajviše Kine i Japana.

Mere koje smo objavili usmerene su ka ublažavanju rizika i daljih poremećaja tržišta, poručio je šef američke Centralne banke Ben Bernanki. Analitičari ipak nalaze povoda da konstatuju da posebno ugroženi ostaju poreski obveznici, iz čijih će se dažbina, verovatno i u krajnjoj liniji, namiriti krizni račun.

Američki finansijski sistem je ovog vikenda bio suočen s najozbiljnijom krizom u pamtljiva vremena, šireći štetu proizašlu iz loma na tržištu nekretnina i hipoteka, naglašava se u analizi „Vašington posta”. Ta drama je, dodaje se, samo „prvi korak, daleko od poslednjeg, u traganju za suštinski novom arhitekturom finansijskog sveta” a „prinuđenog da se suoči s realnošću” u kojoj je ovdašnjim potezima „stvoreno previše rizika i za celinu ekonomskih kretanja”.

Momčilo Pantelić

--------------------------------------------------

Pomoć banci ugrožava sistem

Za izbavljenje „titana” hipotekarnog i tržišta nekretnina, „Fani Me” i „Fredi Mek”, administracija SAD je obećala „ušpricavanje” oko 200 milijardi dolara, dok „Liman Bradersu” nije bacila „pojas za spasavanje”. Zašto je odnos države različit? Kompletnog odgovora nema zasad, ali poznavaoci naslućuju bar dva razloga. Prvo, „dva F” su bila pod sponzorstvom vlasti. Drugo, ako bi se nastavilo istim putem, to bi moglo dodatno da podrije sistemsku svetinju slobodnog tržišta (što podrazumeva snošenje odgovornosti za rizik koji kompanije preduzmu), a istovremeno bi moglo da uveća ionako ogromni budžetski deficit SAD.

M. P.

-----------------------------------------------------------------------

Prihod 100 milijardi, vrednost preko 1.700 milijardi dolara

Pre nego što su počeli da „isparavaju” sa Volstrita, „Liman Braders” i „Meril Linč” su bili njegovi giganti. Prva kompanija, koju su pre 158 leta osnovali imigranti nemačkog porekla, prošle godine je zabeležila prihod od 59 milijardi, a druga, formirana 1914-15. godine, imala je promet od 62,7 milijardi dolara. Prvoj je vrednost ukupne imovine procenjivana na 691 milijardu, a drugoj na 1.020 milijardi dolara. „Meril Linč” ima 60.000 a „Liman Braders” 26.200 zaposlenih. M. P.

--------------------------------------------------------

Hiljade ostaju bez posla

Nije izvesna sudbina zaposlenih, kojih je u „Meril Linču” oko 60.000 a u „Liman Bradersu” 25.000. Pretpostavlja se da će u prvoj kompaniji, u tom smislu, biti bolja situacija jer je otkupljena. U drugoj, koja je „puštena niz vodu”, moglo bi da bude otpušteno 8.000–10.000 službenika, procenjuje njujorški specijalista Dejvid Švarc.

M. P.

----------------------------------------------------------------

Veličković: Bez uticaja na Beogradsku berzu

Dragoslav Veličković, direktor Brokersko-dilerskog odeljenja Sosijete ženeral banke, smatra da događanja na američkoj berzi ne bi trebalo da imaju previše direktan uticaj na događanja na Beogradskoj berzi.

– Posle usvajanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u Skupštini Srbije, indeksi na Beogradskoj berzi su skočili, ali su nekoliko dana kasnije ponovo pali. Siguran sam da s tim nema nikakve veze događanje na Američkoj berzi. Samo u slučaju da su naše banke investirale u neke akcije na američkom tržištu kapitala ili u kupovinu nekretnina moglo bi da ima uticaja, ali sam ubeđen da naše banke tamo nisu trgovale – objašnjava Veličković.

On dodaje da je osim nelikvidnosti glavni razlog za pad na svetskim berzama strah, zbog čega investitori povlače svoj novac, a potencijalni odustaju od ulaganja u kupovinu vrednosnih papira.