Зеленски мења датум Божића и име Запорожја

КИЈЕВ - Владимир Зеленски представио је Врховној ради предлог закона да се Божић у тој земљи обележава 25. децембра, а не 7. јануара, као што је то до сада био случај, како би та земља одустала од руског наслеђа.

„Предлог закона подразумева измену 73. члана украјинског Закона о раду, којим се прослава Божића одређује за 25. децембар, Дан државности Украјине за 15. јул, а Дан бранилаца за 1. октобар", наводи се у појашњењу предлога закона.

У документу се наводи да је сврха предлога закона да се "одустане од руског наслеђа које намеће прославу Божића 7. јануара".

Дан државности Украјине тренутно се обележава 28. јула, а Дан бранилаца 14. октобра.

Украјина и друге бивше совјетске републике прослављају Божић 7. јануара, по јулијанском календару. Неканонска Православна црква Украјине одобрила је 24. маја прелазак на „нову верзију јулијанског календара" од 1. септембра и обележавање Божића 25. децембра.

Ту је и иницијатива украјинске Националне комисије за стандарде државног језика, која је објавила списак са више од 1.400 топонима, укључујући и Запорожје, за које сматра да би требало да се преименују у складом са законом о "забрани пропаганде руске империјалне политике и деколонизацији топонимије."

Запорожје је један од четири региона чији су се становници на референдумима одржаним прошле године великом већином одлучили за сједињење са Руском Федерацијом, али се град Запорожје тренутно налази под контролом кијевских снага.

Иницијатива Националне комисије за стандардне државног језика не наводи разлог зашто би Запорожје требало да се преименује, али поручује тамошњим властима да у року од шест месеци "оправдају актуелни назив или предложе ново име." Ако се то не деси, назив града ће променити украјински парламент, додаје се.

Ове све иницијативе нису наишле на распрострањено прихватање, а многи све те промене у Украјини оцењују као исхитрене и недовољно промишљене потезе.

Напори званичног Кијева да прекине све везе Украјине са Русијом, руском културом и језиком почела је још 2015. године, када је режим који настао после мајданског пуча потпомогнутог Западом усвојио тзв. закон о декомунизацији.

Иако је се тај закон у теорији односио само на знаменитости и топониме који су у вези са Совјетским Савезом, у пракси је такође циљао на све што иоле има везе са целокупном руском историјом и културом.