Zelenski menja datum Božića i ime Zaporožja

KIJEV - Vladimir Zelenski predstavio je Vrhovnoj radi predlog zakona da se Božić u toj zemlji obeležava 25. decembra, a ne 7. januara, kao što je to do sada bio slučaj, kako bi ta zemlja odustala od ruskog nasleđa.

„Predlog zakona podrazumeva izmenu 73. člana ukrajinskog Zakona o radu, kojim se proslava Božića određuje za 25. decembar, Dan državnosti Ukrajine za 15. jul, a Dan branilaca za 1. oktobar", navodi se u pojašnjenju predloga zakona.

U dokumentu se navodi da je svrha predloga zakona da se "odustane od ruskog nasleđa koje nameće proslavu Božića 7. januara".

Dan državnosti Ukrajine trenutno se obeležava 28. jula, a Dan branilaca 14. oktobra.

Ukrajina i druge bivše sovjetske republike proslavljaju Božić 7. januara, po julijanskom kalendaru. Nekanonska Pravoslavna crkva Ukrajine odobrila je 24. maja prelazak na „novu verziju julijanskog kalendara" od 1. septembra i obeležavanje Božića 25. decembra.

Tu je i inicijativa ukrajinske Nacionalne komisije za standarde državnog jezika, koja je objavila spisak sa više od 1.400 toponima, uključujući i Zaporožje, za koje smatra da bi trebalo da se preimenuju u skladom sa zakonom o "zabrani propagande ruske imperijalne politike i dekolonizaciji toponimije."

Zaporožje je jedan od četiri regiona čiji su se stanovnici na referendumima održanim prošle godine velikom većinom odlučili za sjedinjenje sa Ruskom Federacijom, ali se grad Zaporožje trenutno nalazi pod kontrolom kijevskih snaga.

Inicijativa Nacionalne komisije za standardne državnog jezika ne navodi razlog zašto bi Zaporožje trebalo da se preimenuje, ali poručuje tamošnjim vlastima da u roku od šest meseci "opravdaju aktuelni naziv ili predlože novo ime." Ako se to ne desi, naziv grada će promeniti ukrajinski parlament, dodaje se.

Ove sve inicijative nisu naišle na rasprostranjeno prihvatanje, a mnogi sve te promene u Ukrajini ocenjuju kao ishitrene i nedovoljno promišljene poteze.

Napori zvaničnog Kijeva da prekine sve veze Ukrajine sa Rusijom, ruskom kulturom i jezikom počela je još 2015. godine, kada je režim koji nastao posle majdanskog puča potpomognutog Zapadom usvojio tzv. zakon o dekomunizaciji.

Iako je se taj zakon u teoriji odnosio samo na znamenitosti i toponime koji su u vezi sa Sovjetskim Savezom, u praksi je takođe ciljao na sve što iole ima veze sa celokupnom ruskom istorijom i kulturom.