Наша трешња уместо авокада из Африке

Како да у Србији производимо и једемо здраву храну– данас су најпопуларнија питања. Знамо ли уопште шта је здрава храна и како се до ње стиже?

Одговор смо потражили од професорке др Татјане Бранков, са Економског факултета у Суботици Универзитета у Новом Саду.

– Под здравом храном најчешће се подразумевају намирнице које телу обезбеђују потребне хранљиве супстанце. Значи, храна која подржава здравље и доприноси спречавању болести. То је локална, сезонска храна произведена уз коришћење одрживих метода – објашњава наша саговорница.

 Татјана Бранков

(Фото лична архива)

Професорка Бранков указује и колико је важно да подржавамо локалне пољопривреднике и олакшавамо њихово повезивање с потрошачима у градовима. Тиме смањујемо трошкове транспорта који се уграђују у цену робе, и још важније, избегавамо хемикалије којима се та роба третира да би се продужио њен рок и очувала свежина док до нас стигне из далеких крајева.

– Између трешње из Србије и авокада из Јужне Африке бирам домаћу трешњу – каже Татјана Бранков, која је недавно добила признање „Зелени лист” за заштиту животне средине, на годишњој додели награда „Зелени и црни лист” Радио Београда два и Покрета горана Војводине.

Здраво семе, чиста вода

Наша саговорница подсећа да производња здраве хране не укључује само одабир квалитетних сировина, примену одрживих пољопривредних пракси, контролу коришћења пестицида и других хемијских супстанци већ и успостављање одговарајућих закона и прописа који осигуравају да се храна производи и продаје у складу с одређеним стандардима.

(Фото Freepik)

Али, свакако, здраве хране нема без здравог семена, додаје. Јер, оштећено семе има смањен квалитет, у неким околностима може да буде и загађено хемикалијама, а чак и генетски модификовано. Важно је да се семе набавља од проверених добављача.

У борби против климатских промена веома је важно што више користити аутохтоно, то јест семе локалног поднебља. Јер, оно је створено у процесу дугогодишње селекције и прилагођено специфичним условима региона, па ће се лакше прилагодити суши, високим температурама или променама у количини падавина.

– Такве врсте семена су једна од одлика Србије, па им треба дати национални значај – указује наша саговорница.

Али, квалитетне хране не може да буде без здравог земљишта, чији квалитет и плодност угрожавају пестициди, вештачка ђубрива, тешки метали из рударске индустрије, неправилно одлагање отпада, ерозија.

Зато је и најважније сачувати органску материју земљишта, која игра главну улогу у отпорности земљишта на негативне спољашње ефекте, попут суше или екстремних температура.

– Пошто се део ове материје губи у процесу производње хране, неопходно је повећавати њен садржај. То се постиже на различите начине, преко примене плодореда, покровних усева, зеленишног ђубрива, компоста, органских ђубрива, биоугља или испаше стоке – прецизно наводи др Бранков.

– Здрава храна не може да се производи, уз све ове услове, без чисте воде. Можемо користити кишницу, подземне воде, бунаре или системе за наводњавање, али само под условом да не садрже нежељене састојке – подсећа.

– Примера ради, претерана употреба пестицида и вештачких ђубрива може изазвати загађење подземних вода, а кишница ће бити загађена уколико је загађен ваздух. Најбољи избор је рационална употреба природних, локалних, незагађених, обновљивих извора воде путем система „кап по кап” или прецизног наводњавања чиме се смањују губици воде – додаје Татјана Бранков.

И најзад, каже, здраве хране нема ако не постоје ауторитативне институције које регулишу квалитет и сигурност хране и спречавају преваре у прехрамбеном ланцу.

Национални знак за органски производ

Татјана Бранков сматра да највећи број грађана Србије не уме да препозна национални знак за органски производ, који гарантује да је производ сертификован од стране овлашћене контролне организације. Уколико производ нема ову ознаку, већ само „Био”, „Еко” или „Органско”, то значи да није контролисан и сертификован органски производ. Како би се спречило довођење потрошача у заблуду, потребно је много више радити на промоцији овог знака.

Домаћи произвођачи хране требало би да имају већу подршку, сматра проф. Бранков, јер би то подстакло развој локалне економије и очување традиционалних знања:

– Реформа зелених пијаца, односно регистрација и лиценцирање произвођача и истицање информација о пореклу производа олакшало би одлуку о куповини. У овој сфери активнију улогу морала би да имају удружења посвећена заштити потрошача која би заједно са државом контролисала цео процес – од њиве до трпезе, укључујући контролу присуства ГМО, чиме се баве удружења у Немачкој.

Србији треба омбудсман за снабдевање храном

– Здраву храну данас у Србији можемо производити само уколико сачувамо домаће семенарске куће, здравље земљишта, изворе воде и ојачамо ауторитет институција. За тако нешто нужно је да се у Србији стратешки покрене нова институција – омбудсман за односе у ланцу снабдевања храном као што је, на пример, учињено у Словенији. Између осталог, сматрам, омбудсман би се залагао за фер односе између произвођача, прерађивача и трговаца – сматра професорка Бранков.

Читајте декларације

– Увек читајте декларације јер оне су лична карта производа. Храну купујте у породичним пољопривредним газдинствима, која нуде свеже воће и поврће из властитог узгоја и на локалним пијацама које нуде производе директно од пољопривредника. Погодна опција је и онлајн трговина – препоручује проф. др Татјана Бранков, којој је ужа научна област којом се бави прехрамбена сигурност. Објавила је три монографије: „Храна будућности или биотероризам” („Службени гласник”), „GM food systems and their economic impact (CABI, London)” и „Иновације у прехрамбеном систему” (Економски факултет у Суботици).

Зелене лажи

– Посебну пажњу требало би посветити „зеленом маркетингу” или „зеленим лажима”. Европска комисија и национална тела за заштиту потрошача утврдила су да је 42 одсто таквих тврдњи преувеличано, лажно или обмањујуће, па би према правилима ЕУ могле да се сматрају непоштеном пословном праксом. „Зелени маркетинг” је раширена и може да буде опасна појава, баш зато потрошачи све више траже еколошки прихватљиве производе – упозорава др Татјана Бранков. Антрфиле

Крагујевац без ГМО

„Крагујевац без ГМО”, пројекат и научни рад за који је др Бранков добила признање настали су из Декларације против ГМО, коју је Скупштина града Крагујевца усвојила 2013. Крагујевац је међу 136 од 169 градова и општина са таквом декларацијом којом се локалне самоуправе и формално противе узгоју и промету ГМО на својој територији.