Најлошији резултат из српског језика откако се полаже мала матура

Коначни резултати завршног испита објављени су јуче. Мали матуранти постигли су лошији успех него генерација осмака прошле године, која је, узгред, лошије урадила сва три теста од ученика који су основну школу завршили у јуну 2021. Овогодишњи осмаци, од могућих 20 задатака и исто толико такозваних сирових бодова на тесту из српског језика и књижевности завредели су тек 10,73 поена у просеку на републичком нивоу. И то је најлошији резултат из српског откако се полаже мала матура. Први пут догодило се да ђаци на овој провери знања нису убедљиво најлошије урадили математику.

Из математике су остварили 11,89 бодова. Најуспешније решили су трећи тест – из изабраног предмета. Најбољи резултати постигнути су из предмета за које се определило најмање осмака, а то су хемија (16,06 бодова) и физика (15,57 поена). Затим следе географија (14,63), биологија (13,93), коју је одабрало највише ученика, и историја (13,59), коју су најлошије урадили трећег испитног дана. Приказани бодови представљају просечна постигнућа на националном нивоу за популацију осмака која је малу матуру полагала на српском језику и која чини већину малих матураната, али завршни испит ученици су полагали и на осам језика националних мањина. Када се сви резултати узму у обзир, просечан број остварених „сирових” бодова исти је на тесту из матерњег језика, док је из осталих предмета нешто нижи (математика – 11,79, хемија – 15,99, физика – 15,46, географија – 14,52, биологија –13,80, и историја 13,46).

Ови поени множе се коефицијентима (0,7 за тест из матерњег језика и математике и 0,6 за трећи тест) и тако се добијају бодови који утичу на рангирање ученика на упису у средње школе. Ако се прави поређење с резултатима осмака прошле године, најуочљивија је разлика из српског језика, где је лане просечни резултат био 12,6 тачних од 20 задатака, што је у бодовима за рангирање 8,19, док је сада просек остварен на тесту 10,70, а то у поенима за упис значи 7,51 од могућих 14. Уколико се пореди колико је тачно урађених задатака од могућих укупно 60 на сва три матурска теста, просечан резултат прошле године био је 39,34, а сада је 36,99 што значи за 2,35 „сирових” бодова слабији. Када се то помножи с одговарајућим коефицијентима и израчунају се бодови за рангирање прошлогодишњи просечан успех на сва три теста био је 26,28 поена, а сада је 24,48, што значи за 1,80 лошији.

Ова, тек прва, анализа урађена је на основу званичних података који су јуче саопштени у Влади Републике Србије на конференцији посвећеној резултатима завршног испита. За осмаке у овом тренутку веома је важна зато што, како су и надлежни нарочито истакли, може да се очекује да ће због слабијег успеха и уписни праг бити нешто нижи у односу на претходну годину, а то треба да имају на уму ученици приликом попуњавања листа жеља. Ђаци још данас могу да искажу највише 20 опредељења за наставак школовања. До петка, 30. јуна до 15 сати, на порталу „Моја средња школа” моћи ће да измене и допуне своје листе жељених школа. Последњи рок за проверу тачности наведених опредељења и евентуалне корекције је субота, 1. јул, у матичним школама. Коначни распоред ученика по образовним профилима и смеровима средњих школа биће објављен у понедељак, 3. јула, што је десет дана раније у односу на динамику уписа прошле школске године, како је напоменуо Ђорђе Милићевић, вршилац дужности министра просвете.

– Захваљујући улагањима у дигитализацију и додату опрему, влада је омогућила сигурнији, транспарентнији процес полагања завршног испита и могућност да се сви кораци за завршетак основне и упис у средњу школу уместо на седам места обаве на једном порталу „Моја средња школа”. Сагледавајући целокупан пројекат од 2020. до данас за реализацију и дигитализацију завршног испита из републичког буџета уложено је 177 милиона динара у софтвере и административни портал, а 136 милиона динара за опрему која подразумева штампаче, лиценце, скенере, мониторе, бар-код читаче и лаптопе – указао је Милићевић.