Najlošiji rezultat iz srpskog jezika otkako se polaže mala matura

Konačni rezultati završnog ispita objavljeni su juče. Mali maturanti postigli su lošiji uspeh nego generacija osmaka prošle godine, koja je, uzgred, lošije uradila sva tri testa od učenika koji su osnovnu školu završili u junu 2021. Ovogodišnji osmaci, od mogućih 20 zadataka i isto toliko takozvanih sirovih bodova na testu iz srpskog jezika i književnosti zavredeli su tek 10,73 poena u proseku na republičkom nivou. I to je najlošiji rezultat iz srpskog otkako se polaže mala matura. Prvi put dogodilo se da đaci na ovoj proveri znanja nisu ubedljivo najlošije uradili matematiku.

Iz matematike su ostvarili 11,89 bodova. Najuspešnije rešili su treći test – iz izabranog predmeta. Najbolji rezultati postignuti su iz predmeta za koje se opredelilo najmanje osmaka, a to su hemija (16,06 bodova) i fizika (15,57 poena). Zatim slede geografija (14,63), biologija (13,93), koju je odabralo najviše učenika, i istorija (13,59), koju su najlošije uradili trećeg ispitnog dana. Prikazani bodovi predstavljaju prosečna postignuća na nacionalnom nivou za populaciju osmaka koja je malu maturu polagala na srpskom jeziku i koja čini većinu malih maturanata, ali završni ispit učenici su polagali i na osam jezika nacionalnih manjina. Kada se svi rezultati uzmu u obzir, prosečan broj ostvarenih „sirovih” bodova isti je na testu iz maternjeg jezika, dok je iz ostalih predmeta nešto niži (matematika – 11,79, hemija – 15,99, fizika – 15,46, geografija – 14,52, biologija –13,80, i istorija 13,46).

Ovi poeni množe se koeficijentima (0,7 za test iz maternjeg jezika i matematike i 0,6 za treći test) i tako se dobijaju bodovi koji utiču na rangiranje učenika na upisu u srednje škole. Ako se pravi poređenje s rezultatima osmaka prošle godine, najuočljivija je razlika iz srpskog jezika, gde je lane prosečni rezultat bio 12,6 tačnih od 20 zadataka, što je u bodovima za rangiranje 8,19, dok je sada prosek ostvaren na testu 10,70, a to u poenima za upis znači 7,51 od mogućih 14. Ukoliko se poredi koliko je tačno urađenih zadataka od mogućih ukupno 60 na sva tri maturska testa, prosečan rezultat prošle godine bio je 39,34, a sada je 36,99 što znači za 2,35 „sirovih” bodova slabiji. Kada se to pomnoži s odgovarajućim koeficijentima i izračunaju se bodovi za rangiranje prošlogodišnji prosečan uspeh na sva tri testa bio je 26,28 poena, a sada je 24,48, što znači za 1,80 lošiji.

Ova, tek prva, analiza urađena je na osnovu zvaničnih podataka koji su juče saopšteni u Vladi Republike Srbije na konferenciji posvećenoj rezultatima završnog ispita. Za osmake u ovom trenutku veoma je važna zato što, kako su i nadležni naročito istakli, može da se očekuje da će zbog slabijeg uspeha i upisni prag biti nešto niži u odnosu na prethodnu godinu, a to treba da imaju na umu učenici prilikom popunjavanja lista želja. Đaci još danas mogu da iskažu najviše 20 opredeljenja za nastavak školovanja. Do petka, 30. juna do 15 sati, na portalu „Moja srednja škola” moći će da izmene i dopune svoje liste željenih škola. Poslednji rok za proveru tačnosti navedenih opredeljenja i eventualne korekcije je subota, 1. jul, u matičnim školama. Konačni raspored učenika po obrazovnim profilima i smerovima srednjih škola biće objavljen u ponedeljak, 3. jula, što je deset dana ranije u odnosu na dinamiku upisa prošle školske godine, kako je napomenuo Đorđe Milićević, vršilac dužnosti ministra prosvete.

– Zahvaljujući ulaganjima u digitalizaciju i dodatu opremu, vlada je omogućila sigurniji, transparentniji proces polaganja završnog ispita i mogućnost da se svi koraci za završetak osnovne i upis u srednju školu umesto na sedam mesta obave na jednom portalu „Moja srednja škola”. Sagledavajući celokupan projekat od 2020. do danas za realizaciju i digitalizaciju završnog ispita iz republičkog budžeta uloženo je 177 miliona dinara u softvere i administrativni portal, a 136 miliona dinara za opremu koja podrazumeva štampače, licence, skenere, monitore, bar-kod čitače i laptope – ukazao je Milićević.