Ко има право на новчану накнаду за телесно оштећење

Када се пре пар месеци повредила на послу и остала без четири прста на руци, а сада се опоравља од шока, јер се каже све десило невероватном брзином док је на машини секла месо, једна наша суграђанка чула је да без обзира на то што још ради и није баш ни близу пензије може да оствари право на новчану накнаду за телесно оштећење. Будући, да ће по свој прилици због врсте повреде морати да промени посао и буде премештена на мање плаћен, значила би јој, каже свака додатна помоћ. Због ове недоумице се и јавила нашем листу, јер није сигурна коме се захтев уопште подноси – пензијском фонду или заводу за здравствено осигурање, као и да ли је то трајна или само привремена помоћ.

У Фонду за пензијско и инвалидско осигурање кажу за наш лист да осим могућности да се оствари право на пензију као основно и најважније право из пензијског и инвалидског осигурања, чија је суштина обезбеђивање материјалне сигурности, Закон о пензијском и инвалидском осигурању предвиђа и остваривање права на новчане накнаде за телесно оштећење и помоћ и негу другог лица.

Новчана накнада по ова два основа може да се користи и уз плату или уз приход остварен од самосталне или пољопривредне делатности, а наравно и уз пензију. Такође, обе накнаде могу да се користе истовремено.

Када лице оствари право на новчану накнаду за помоћ и негу, нема сумње да ће накнаду примати доживотно или док се контролним прегледом не утврди другачије. Међутим, ситуација са новчаном накнадом за телесно оштећење је нешто другачија, па уз помоћ Фонда ПИО разјашњавамо у ком случају се накнада исплаћује, а када изостаје:

– Право на новчану накнаду за телесно оштећење припада осигураницима и корисницима права на пензију код којих је дошло до губитка или битнијег оштећења појединих делова тела а то оштећење мора да буде последица професионалног обољења или повреде на раду.

У циљу утврђивања постојања основа за стицање овог права, подноси се захтев Фонду, уз који се прилаже релевантна медицинска документација. Уз медицинске налазе прилаже се и одговарајући извештај сачињен код организације за здравствено осигурање, уколико је узрок повреда на раду, кажу у ПИО фонду.

У току поступка подносилац захтева се позива на вештачење, при чему лекар вештак утврђује постојање и проценат телесног оштећења, као и његов узрок. Уколико се утврди да код подносиоца захтева постоји телесно оштећење као последица професионалног обољења или повреде на раду, решењем се утврђује право на новчану накнаду уз утврђивање степена телесног оштећења.

Новчана накнада за телесно оштећење утврђено у висини од 100 одсто, у овом тренутку износи 10.290,03 динара. Уколико је телесно оштећење утврђено у нижем степену, износ је сразмеран проценту оштећења. Тако је, на пример, месечни износ накнаде за телесно оштећење шестог степена, односно 50 процената, 5.145,01 динара. Најнижи степен за који се исплаћује накнада је осми и одговара утврђеном постојању телесног оштећења од 30 одсто, за које тренутно припада накнада у месечном износу од 3.087,01 динара.

У пензијском фонду истичу да се износи накнада усклађују на исти начин као и пензије.

Према подацима из статистике Фонда ПИО, тренутно 42.157 корисника или осигураника прима новчану накнаду по основу телесног оштећења.

У случају да се код подносиоца захтева утврди постојање телесног оштећења које је настало као последица болести или повреде ван рада, решењем се захтев за остваривање права на новчану накнаду одбија, али се утврђује постојање телесног оштећења у одговарајућем степену, односно проценту.

Многи осигураници и пензионери подносе захтев управо у циљу утврђивања степена телесног оштећења, а ради остваривања разних бенефита који нису предвиђени Законом о ПИО.

Тако је, на пример, за особе код којих постоји телесно оштећење од 100 одсто предвиђена могућност рефундације пореза на додату вредност који је плаћен при увозу аутомобила. Поред овог, постоје и друге повољности за лица са телесним оштећењем, од којих су неке и комерцијалног карактера, попут попуста на коришћење услуга кабловске телевизије, плаћања путарине и слично. Већина удружења особа са инвалидитетом упознаје своје чланове са расположивим могућностима у односу на степен телесног оштећења који им је утврђен. Ове могућности могу и да се разликују од општине до општине, па је свакако добро у најближем удружењу проверити које бенефите и попусте је могуће остварити.