Ватра, а не пламичак

„Не знам формулу изван оног познатог одговора глумца Љубе Тадића радозналом новинару који га је упитао како успева да савлада толико текста у својим разноврсним улогама. Рекао му је једноставно: ‘Ма ја, брате, радим’. Па и ја, сестро, радим. То вам је то”, објаснила нам је Вида Огњеновић „формулу” за опстанак и трајање фестивала попут „Новог тврђава театра”, који се ове године одржава под слоганом „Човек је такође природа”.

Десети по реду „Нови тврђава театар” представиће се од 25. до 30. августа у Вили „Станковић” у Чортановцима. Селекторка Вида Огњеновић у такмичарском програму уврстила је пет представа („Поетеса” новосадског Српског народног позоришта, „Франкаменте” Истарског театра из Пуле, „Развојни пут Боре Шнајдера” Југословенског драмског позоришта, дело „Што на поду спаваш” настало у копродукцији СНП-а, загребачког театра Гавела и Народног позоришта из Сарајева, као и „Кабаре Југословенке” Народног позоришта из Суботице). У част награђених биће изведен ауторски пројекат Марије Меденице „Неодустајање”.

– Представе су биране пажљиво и није предуга листа, па не би требало правити још један избор међу њима, али ако се нешто мора заобићи, штета би било да то буде ауторски пројекат „Франкаменте” Петре Блашковић, првакиње Истарског театра у Пули. То је занимљиво изведена драма о великој глумици Франки Рами која је са својим супругом, драмским писцем, нобеловцем Даријом Фоом, преобразила италијанско позориште и тематски и изражајно. Петра Блашковић је богату причу о тој врхунској глумачкој личности исијала на сцени маштовитом узвитланом игром и направила прави позоришни догађај – каже за „Политику” расположена Вида Огњеновић која је актуелну фестивалску селекцију конципирала тако да се бави сукобом природне и вештачке интелигенције.

„Нови тврђава театар” је, свакако, занимљива станица за позоришне уметнике. О томе чиме су се наметнула позвана позоришна остварења наша саговорница каже:

– Гледаћемо познате уметнике, али и оне који ће то ускоро бити судећи по овим њиховим корацима. При избору сам се најпре и највише руководила уметничким вредностима представа. Но чињеница да се наш фестивал дешава на отвореној сцени, намеће и тај додатни критеријум простора, мада савремено позориште лако савладава тај услов. Представе су се наметнуле тематском разноврсношћу текстова, редитељским рукописима, новим глумачким појавама. Кратко речено, наметнуле су се квалитетом, има ли сигурније и боље наметљивости.

Временски теме су из три века – од „Поетесе“ Милице Стојадиноић Српкиње из 19. века, преко јунака комунистичког доба, средине 20. века, женског питања у бившој заједничкој држави, па до недавних ратних догађаја на овом простору, и живота и рада глумице Франке Раме, донедавно наше савременице, као и ауторског пројекта о уметности представљања у наше актуелно доба, примећује Вида Огњеновић и додаје:

– Дакле ето, широког временског лука, а разне теме. И, да кажем, право истраживање, што значи: документовани подаци, обликовани у драмску форму према одређеној идеји.

Позната по бритком перу и размишљању, наша саговорница је је на питање у каквим условима је са својим тимом припремала ове године фестивал, кратко одговорила:

– У чудним приликама вређања глумаца и понижавања представљачке уметности. Хандке је написао драму „Псовање публике”, верујем да није ни слутио какву би сад имао грађу за драму „Псовање глумаца”.

Десети фестивал ће, како очекује Вида Огњеновић, славити са публиком која их прати ево већ десет сезона. И ову сезону ће отворити легендарна глумица Мира Бањац, која је отворила и први фестивал.

– Тада нам је та глумачка птица феникс која је сваки жар претворила у злато, а сваки пепео у сребро, пожелела да трајемо као снажна ватра, а не као лелујави пламен. И ево нас, послушали смо је. Да смо пламичак, већ бисмо се давно угасили. Зато ћемо посебном чашом и шампањцем прославити то што ће нам та чаробница глуме прва честитати десетогодишњицу. Уместо вештачког ватромета, славићемо ватромет Мириних жеља, а оне се, видите, испуњавају.

Вида Огњеновић не зна за предах. Пише, режира, путује, бави се педагошким радом… О томе колико је деликатно ускладити све обавезе с обзиром на сензибилитет времена у којем живимо данас, открива:

– Тешко јесте и врло деликатно као што кажете, али смо се на првом састанку пред почетак заједничког рада сложили у једном, а то је да ми, што би рекао Вук Караџић, не можемо целом свету намесити колач које ће сви волети. На нама је да својим начином рада дамо најбоље, свако у свом домену. Па будући да су чланови нашег Савета прваци војвођанске културе, да их не набрајам све, чији је председник, Југослав Крајнов, првак СНП, заједно проверавамо сваки корак. Ту су и искусни продуцент Бора Балаћ, па извршни продуцент Вук Милетић, технички директор Миле Бутуровић, Продуценстка агенција „Лауреат” са Маријаном Шаркић и саветником Хоровицем, затим извршни директор Валентин Венцел, незамењива Оливера Живковић и многи други бирани сарадници. Тешко је с њима погрешити.

Како је проводила време између два фестивалска издања? Каква је слика позоришне Србије између два фестивалска издања, будући да је у потрази за новим селекторским адутима крстарила регионом. О свему томе вели:

– Радила сам представу, фестивалску копродукцију са СНП-ом. Гледала представе, или снимке, обавештавала се о позоришним догађајима, пратила критичке написе и приказе. Позоришни живот је у добром ритму. Пуно је младих глумаца и редитеља. Има добрих иновантних представа. Има их и које се неће дуго задржати, али се не посустаје, нема тапкања у месту. Осуђујем несхватљиву хајку на глумце и засипање уметника и њихове професије увредама, само због тога што су се дрзнули да се мешају у политичке услове под којима живе. Поздрав глумцима који су своју професију бранили талентовано и надмоћно.