Vatra, a ne plamičak

„Ne znam formulu izvan onog poznatog odgovora glumca Ljube Tadića radoznalom novinaru koji ga je upitao kako uspeva da savlada toliko teksta u svojim raznovrsnim ulogama. Rekao mu je jednostavno: ‘Ma ja, brate, radim’. Pa i ja, sestro, radim. To vam je to”, objasnila nam je Vida Ognjenović „formulu” za opstanak i trajanje festivala poput „Novog tvrđava teatra”, koji se ove godine održava pod sloganom „Čovek je takođe priroda”.

Deseti po redu „Novi tvrđava teatar” predstaviće se od 25. do 30. avgusta u Vili „Stanković” u Čortanovcima. Selektorka Vida Ognjenović u takmičarskom programu uvrstila je pet predstava („Poetesa” novosadskog Srpskog narodnog pozorišta, „Frankamente” Istarskog teatra iz Pule, „Razvojni put Bore Šnajdera” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, delo „Što na podu spavaš” nastalo u koprodukciji SNP-a, zagrebačkog teatra Gavela i Narodnog pozorišta iz Sarajeva, kao i „Kabare Jugoslovenke” Narodnog pozorišta iz Subotice). U čast nagrađenih biće izveden autorski projekat Marije Medenice „Neodustajanje”.

– Predstave su birane pažljivo i nije preduga lista, pa ne bi trebalo praviti još jedan izbor među njima, ali ako se nešto mora zaobići, šteta bi bilo da to bude autorski projekat „Frankamente” Petre Blašković, prvakinje Istarskog teatra u Puli. To je zanimljivo izvedena drama o velikoj glumici Franki Rami koja je sa svojim suprugom, dramskim piscem, nobelovcem Darijom Foom, preobrazila italijansko pozorište i tematski i izražajno. Petra Blašković je bogatu priču o toj vrhunskoj glumačkoj ličnosti isijala na sceni maštovitom uzvitlanom igrom i napravila pravi pozorišni događaj – kaže za „Politiku” raspoložena Vida Ognjenović koja je aktuelnu festivalsku selekciju koncipirala tako da se bavi sukobom prirodne i veštačke inteligencije.

„Novi tvrđava teatar” je, svakako, zanimljiva stanica za pozorišne umetnike. O tome čime su se nametnula pozvana pozorišna ostvarenja naša sagovornica kaže:

– Gledaćemo poznate umetnike, ali i one koji će to uskoro biti sudeći po ovim njihovim koracima. Pri izboru sam se najpre i najviše rukovodila umetničkim vrednostima predstava. No činjenica da se naš festival dešava na otvorenoj sceni, nameće i taj dodatni kriterijum prostora, mada savremeno pozorište lako savladava taj uslov. Predstave su se nametnule tematskom raznovrsnošću tekstova, rediteljskim rukopisima, novim glumačkim pojavama. Kratko rečeno, nametnule su se kvalitetom, ima li sigurnije i bolje nametljivosti.

Vremenski teme su iz tri veka – od „Poetese“ Milice Stojadinoić Srpkinje iz 19. veka, preko junaka komunističkog doba, sredine 20. veka, ženskog pitanja u bivšoj zajedničkoj državi, pa do nedavnih ratnih događaja na ovom prostoru, i života i rada glumice Franke Rame, donedavno naše savremenice, kao i autorskog projekta o umetnosti predstavljanja u naše aktuelno doba, primećuje Vida Ognjenović i dodaje:

– Dakle eto, širokog vremenskog luka, a razne teme. I, da kažem, pravo istraživanje, što znači: dokumentovani podaci, oblikovani u dramsku formu prema određenoj ideji.

Poznata po britkom peru i razmišljanju, naša sagovornica je je na pitanje u kakvim uslovima je sa svojim timom pripremala ove godine festival, kratko odgovorila:

– U čudnim prilikama vređanja glumaca i ponižavanja predstavljačke umetnosti. Handke je napisao dramu „Psovanje publike”, verujem da nije ni slutio kakvu bi sad imao građu za dramu „Psovanje glumaca”.

Deseti festival će, kako očekuje Vida Ognjenović, slaviti sa publikom koja ih prati evo već deset sezona. I ovu sezonu će otvoriti legendarna glumica Mira Banjac, koja je otvorila i prvi festival.

– Tada nam je ta glumačka ptica feniks koja je svaki žar pretvorila u zlato, a svaki pepeo u srebro, poželela da trajemo kao snažna vatra, a ne kao lelujavi plamen. I evo nas, poslušali smo je. Da smo plamičak, već bismo se davno ugasili. Zato ćemo posebnom čašom i šampanjcem proslaviti to što će nam ta čarobnica glume prva čestitati desetogodišnjicu. Umesto veštačkog vatrometa, slavićemo vatromet Mirinih želja, a one se, vidite, ispunjavaju.

Vida Ognjenović ne zna za predah. Piše, režira, putuje, bavi se pedagoškim radom… O tome koliko je delikatno uskladiti sve obaveze s obzirom na senzibilitet vremena u kojem živimo danas, otkriva:

– Teško jeste i vrlo delikatno kao što kažete, ali smo se na prvom sastanku pred početak zajedničkog rada složili u jednom, a to je da mi, što bi rekao Vuk Karadžić, ne možemo celom svetu namesiti kolač koje će svi voleti. Na nama je da svojim načinom rada damo najbolje, svako u svom domenu. Pa budući da su članovi našeg Saveta prvaci vojvođanske kulture, da ih ne nabrajam sve, čiji je predsednik, Jugoslav Krajnov, prvak SNP, zajedno proveravamo svaki korak. Tu su i iskusni producent Bora Balać, pa izvršni producent Vuk Miletić, tehnički direktor Mile Buturović, Producenstka agencija „Laureat” sa Marijanom Šarkić i savetnikom Horovicem, zatim izvršni direktor Valentin Vencel, nezamenjiva Olivera Živković i mnogi drugi birani saradnici. Teško je s njima pogrešiti.

Kako je provodila vreme između dva festivalska izdanja? Kakva je slika pozorišne Srbije između dva festivalska izdanja, budući da je u potrazi za novim selektorskim adutima krstarila regionom. O svemu tome veli:

– Radila sam predstavu, festivalsku koprodukciju sa SNP-om. Gledala predstave, ili snimke, obaveštavala se o pozorišnim događajima, pratila kritičke napise i prikaze. Pozorišni život je u dobrom ritmu. Puno je mladih glumaca i reditelja. Ima dobrih inovantnih predstava. Ima ih i koje se neće dugo zadržati, ali se ne posustaje, nema tapkanja u mestu. Osuđujem neshvatljivu hajku na glumce i zasipanje umetnika i njihove profesije uvredama, samo zbog toga što su se drznuli da se mešaju u političke uslove pod kojima žive. Pozdrav glumcima koji su svoju profesiju branili talentovano i nadmoćno.