Декларација за очување природе

Више од сто милиона људи и даље нема приступ исправној води за пиће у паневропском региону. Загађење ваздуха, углавном, прашкастим честицама, штетним гасовима и оксидима азота скраћује просечан људски век за скоро годину дана и утиче на здрав развој у овом региону. Губици у биодиверзитету се настављају, потрошња енергије и штетни гасови са ефектом стаклене баште су у порасту а неодговарајуће управљање и одлагање опасних хемикалија има штетан утицај на животну околину, један је од закључака извештаја о процени стања животне средине коју је припремила Европска агенција за заштиту животне средине уз подршку држава региона и Европске комисије. Извештај је усвојен као документ Министарске декларације на јуче завршеној Шестој министарској конференцији "Заштита животне средине за Европу" која је од 10. до 12. октобра одржана у Београду.

Овом декларацијом коју су усвојили представници из 51 земље чланице Економске комисије Уједињених нација за екологију одређују се смернице политике заштите животне средине за наредних пет година.

Саша Драгин, министар заштите животне средине, истакао је да је усвојена Декларација "потребна да би се ојачали механизми за боље спровођење заштите животне средине".

Он је рекао да је декларацијом упућена порука да све земље кроз заједничке пројекте и програме треба да раде на постизању напретка у области заштите животне средине и испуњавању свих уговора који су донети ради очувања природе на глобалном нивоу.

Директор сектора за заштиту животне средине УНЕЦЕ Кај Барлунда рекао је да је декларацијом указано на значај спровођења обавеза које се доносе, а тичу се очувања природе.

Он је рекао да је потребно у свим земљама изградити довољно снажне институције за заштиту животне средине које могу спроводити мере очувања природе.

Драгин је истакао значај подршке учесника скупа отварању Регионалног центра у Београду за праћење климатских промена у југоисточној Европи, за који је предвиђено да почне да ради након завршетка конференције.

Пројекције глобалних климатских промена, које су израђене за различите сценарије отровних емисија гасова са ефектом стаклене баште, указују да ће глобално загревање приземне атмосфере на крају 21. века у поређењу са 2000. износити 1,8 и 4 степена Целзијуса. Очекује се, при томе, да ће пораст средње годишње температуре у Европи бити већи од раста на глобалном нивоу (на европском континенту до краја овог века пораст средње годишње температуре износиће између 2,2 до 5,1 степена Целзијуса).

Према најновијим проценама промене климе у региону, коју је урадио Међувладин панел за промену климе, у југоисточној Европи, коме припада и Србија, поред пораста температуре ваздуха и испаравања очекује се смањење броја дана са снегом и снежним покривачем, затим смањење падавина у топлој половини године праћено смањењем отицаја, влажности земљишта и расположивости водних ресурса, разорно дејство ветра, суше, екстремно високе и ниске температуре ваздуха, топлотни таласи, снежне мећаве, лавине, клизишта и шумски пожари. Отуда се овај регион, коме припада Србија, сврстава у регионе света који су веома осетљиви на климатске промене.