Ко то прети Америци

На ТВ титлу у току Дневника 21. јуна изнета је забринутост председника САД за безбедност његове државе: Бајден: „Западни Балкан је и даље претња за безбедност САД”. Невероватно. Откада се САД географски налазе на западном Балкану? Разумни Американци ће на то вероватно рећи да је њихов председник „пролупао”. Они остали, сујетни када је реч о угрожености њихове неприкосновене моћи, већ су „осетили” мирис руског барута на Космету, спремни на одбрану САД. Од кога, питамо се?

Русима су довољне њихове невоље у Украјини, Кинезима њихова борба за Тајван и одржање положаја у светској економији. Најмногољуднија држава на свету, мирољубива Индија, разуме и подржава сувереност Србије на целој њеној територији (укључујући и Космет), али се не упушта у ратне сукобе. Србија рачуна на разум САД да не понове трагичну 1999. годину. Једини генератор опасности по САД на западном Балкану остају Куртијеви (Тачијеви, Харадинијеви и сл.) Албанци, који су умислили да већ имају своју другу албанску „државу Косово” у целини и да им само преостаје да похапсе, протерају или поубијају преостале Србе, вековне изворне житеље Космета, као наводне терористе који не разумеју њихову „једнонационалну демократију”, а ослањају се на своју државу Србију. Једва чекају да се потом распростру по косметском тепиху који су „добили на поклон”, управо од САД са западном алијансом и да прославе остварење свог сна о „Великој Албанији”. Не буде ли тако, они ће, у стању своје опијености „већ оствареном државом Косово”, вероватно обуставити отплату високих дугова САД и европским спонзорима и покушати да каменицама протерају све странце са Космета. Може да севне и понека самовођена ракета или граната ка Бондстилу и понека бомба на НАТО војнике и „мировњаке”. Можда је амерички председник с правом забринут. У наводно „државотворној” политици нема пријатељства. Оно траје само док су по среди интереси. Албанци имају једну врло „сочну” изреку која се због уљудности изворно не може јавно изговорити. Она приближно гласи: Када те коњ пренесе преко реке, отерај га, више ти није потребан.

Клинтонова администрација, којој је 1999. године припадао и садашњи амерички председник, увела је САД у врло неизвестан косметски бесправни лавиринт. Из њега, до данас (24 године), нису изашли ни његови наследници, иако су се друштвено-политичке прилике од 1999. године знатно промениле. Показало се, а из дана у дан је све јасније, да се на Космету спроводи најсуровије (терористичко) етничко чишћење (на енглеском језику познато као: cleansing). Пошто је то немогуће постићи вербалним насиљем, прибегава се измишљању кривице, хапшењу и суђењу, као систему застрашивања преосталих Срба до принудног протеривања. Овакво развлачење решења косметског чворишта тактизирањем, са намером и надом да се цео Космет отцепи од Србије и преда Албанцима је узалудан посао, чак и када би се, под војном окупацијом, предао Албанцима.

Господине председниче САД и господо из америчког државног естаблишмента, претње безбедности САД вам не долазе од Срба и Србије, већ од ваше правне несмотрености при уласку у косметски лавиринт. Србија никада није била непријатељ америчког народа, иако се није слагала, нити се слаже, са „правдом силе” коју државна политика САД уводи по свету из својих интереса.

„Право и правду силе” Србија је трпела кроз векове, па је слободу и правду, кроз веома дугу историју, стицала најскупљом ценом која се може платити – животима свога народа. Зато вас грађани Србије позивају да се вратите међународном праву и правди. Да Србију ослободите притисака, уцена, санкција, стратегије и тактизирања у злој намери да јој одузмете део територије на који има историјско и међународно државно право. Стварање нових једнонационалних држава етничким чишћењем је зло, а умиривање Србије злом политиком и неправдом је само поновљен злочин из 1999. године. Да ли је такво стање одрживо на дуге стазе, процените сами. Први и Други светски рат су потврдили да није, а још мање је вероватно с обзиром на то да живимо у 21. веку и да се цивилизацијске тековине морају поштовати. Коме су потребне нове жртве?

Миодраг Србљак,
Краљево