Отет, мучен, па запаљен

Одлука да истражним органима исприча све што зна о злочинима припадника „земунског клана”, касније осуђених за убиство премијера Зорана Ђинђића и више од десет убистава, коштала је Зорана Вукојевића Вука живота.

Тело бившег полицајца који је до 2000. године радио у СУП-у Земун, а потом постао члан озлоглашене криминалне групе, пронађено је на данашњи дан пре 17 година, поред ауто-пута недалеко од београдског аеродрома.

Прегледом тела на београдском Институту за судску медицину утврђено је да је Вукојевић најпре пребијен, сечен ножевима, а потом, док је још био жив, умотан у целофан, запаљен и бачен у раку. Tако измучен и запаљен, утврђено је, ходао је још педесетак метара. Руке су му биле везане лисицама.

Убице су га, причало се тада по инспекторским круговима, мучиле да би признао где је сакрио милионе које су „земунцима” исплаћене на име откупнине особа које су отели. Због ове чињенице сумња да су учествовали у убиству убрзо је пала на његове дојучерашње сараднике из клана. У тренутку Вукојевићеве ликвидације од чланова земунског клана у бекству су била браћа Александар и Милош Симовић, Милан Јуришић, Сретко Калинић, Нинослав Константиновић и Владимир Милисављевић Будала.

Током истраге која је вођена после проналаска Вукојевићевог тела, са лисица којима су му биле везане руке узети су биолошки трагови погодни за анализу. Упоређивањем биолошких трагова Александра Симовића који је ухапшен у новемебру 2006. године и оних са лисица утврђено је да се они поклапају. Полиција је убрзо поднела кривичну пријаву против њега сумњичећи га за ово убиство.

После судског поступка који је вођен пред Посебним одељењем Апелационог суда у Београду, Симовић је осуђен на казну затвора од 20 година.

Мотив свирепог убиства, како је утврдио суд, била је Вукојевићева одлука да сведочи против припадника „земунског клана” и открије бројна кривична дела која су починили. У првостепеној пресуди наведено је и да је Симовић убиство извршио и из користољубља, јер је хтео да присвоји део новца који се налазио код Вукојевића. Такође, Симовић је осуђен и за недозовољено држање веће количине оружја и екплозивних направа.

На првостепену пресуду из децембра 2013, жалбу је уложио и окривљени Симовић, али и заменик тужиоца за организовани криминал који је захтевао већу казну. Апелациони суд је, међутим, жалбе одбио као неосноване и потврдио првостепену пресуду.

Ко је био Вук

Зоран Вукојевић је до 2000. био професионални полицајац, радио је у СУП-у Земун. Душана Спасојевића, једног од двојице вођа „земунског клана”, чији је био кум, познавао је од 1995. године. Пет година касније, почео да ради као шеф његовог обезбеђења у његовој вили у Шилеровој улици у Земуну. Вукојевић је полицији први исказ дао у акцији „Сабља”. После тога постаје сведок-сарадник и све што је рекао полицији поновио је на главном претресу и у суочавању са оптуженима.