Шта се крије иза Белог врха

Ниш – Шта се све догађало у последња два и по месеца у околини Ниша са имовином села Горњи Матејевац није лако објаснити. Јер, у врло кратком временском периоду, мештанима ових насеља најпре су одузети пашњаци и сеоске утрине, а онда, када је избила побуна и велико незадовољство брже боље су им враћени. И то, у оба случаја, одлукама одборника Скупштине Града Ниша.

Пашњаци и утрине на брду Бели врх изнад села Горњи Матејевац, вековима део сеоског атара, постали су „преко ноћи” власништво Града Ниша одлуком коју су донели одборници владајуће скупштинске већине на ванредној и хитно заказаној седници Скупштине Града Ниша крајем априла, са само једном тачком дневног реда. Мештани овог великог села са више од 3.000 житеља организовали су одмах протесте у центру Ниша тврдећи да је цео поступак био насилан и противзаконит.

Највише их је погодило то што никаквог образложења због чега се селу одузимају пашњаци и утрине није било ни на ванредној седници скупштине, када је промењен власник, а ни дуго касније, током њиховог негодовања и незадовољства, када је од руководства града затражено објашњење. Бојали су се, што и нису крили, да ће Бели врх по нечијој намери постати локација за депонију и отпад, можда каменолом, али и место за одлагање материја опасних по њихово и по здравље деце и будућих генерација.

Формирали су неформалну организацију „За одбрану Белог врха” и почели да се окупљају испред нишког градског парламента. Упорни су били да докажу да је реч о њиховом власништву, тражили од Службе катастра непокретности да не укњижује сеоску као имовину града, а одборницима нишког парламента упутили су писмени захтев „да хитно, као што су је донели, ставе ван снаге спорну и срамну одлуку”. Успут су позвали на протесте грађане Ниша, али и околних села, које, како су истицали, може да задеси иста судбина.

У међувремену је утврђено да се нешто слично догодило далеке 1948. године, када је донет Закон о проглашењу општенародне имовине и када су селима, па и Горњем Матејевцу, одузете шуме, утрине и пашњаци. Тек након скоро четири и по деценије, 1992. године, и новим Законом о враћању шума, утрина и пашњака, све је враћено „на старо”, а Општина Ниш је то учинила две године касније.

Занимљиво је да је сам Бели врх био после Другог светског рата под густом шумом, која је посечена па је и сада на њему остало само камење и гола земља са ниским растињем, које би требало да израсте у шуму. Пашњаци и утрине су испод врха док је у брду пећина која је својевремено служила као склониште као и запуштени војни објекат, у којем се последњих година организовано гаје печурке. А само брдо почиње од последњих кућа у Горњем Матејевцу и веома је стрмо све до самог врха.

И док су протести трајали, а незадовољство бивало све веће, ипак је откривена тајна да се иза напречац донете одлуке о одузимању пашњака и утрина од села – на овој локацији планира постављање соларних панела који би производили струју.

Само неколико дана после тог „открића”, и опет неочекивано и поново по хитном поступку, заказана је нова ванредна седница Скупштине Града Ниша. И, као и у априлу исто – само једна тачка дневног реда. Овога пута одборници скупштинске већине у нишком парламенту поништили су своју одлуку од пре два месеца о одузимању пашњака и утрина од Горњег Матејевца. И Бели врх вратили у власништво села... Све по закону.

Овога пута чуло се образложење да је потенцијални инвеститор одустао од изградње (постављања) енергане од соларних панела. Који, зашто је изабрао баш ово место мимо знања људи који ту живе, по препоруци којих стручњака, на основу којих елабората и претходних дозвола? Мештанима Горњег Матејевца нико није рекао ни реч. О скупштинској већини и да не говоримо.