Šta se krije iza Belog vrha

Niš – Šta se sve događalo u poslednja dva i po meseca u okolini Niša sa imovinom sela Gornji Matejevac nije lako objasniti. Jer, u vrlo kratkom vremenskom periodu, meštanima ovih naselja najpre su oduzeti pašnjaci i seoske utrine, a onda, kada je izbila pobuna i veliko nezadovoljstvo brže bolje su im vraćeni. I to, u oba slučaja, odlukama odbornika Skupštine Grada Niša.

Pašnjaci i utrine na brdu Beli vrh iznad sela Gornji Matejevac, vekovima deo seoskog atara, postali su „preko noći” vlasništvo Grada Niša odlukom koju su doneli odbornici vladajuće skupštinske većine na vanrednoj i hitno zakazanoj sednici Skupštine Grada Niša krajem aprila, sa samo jednom tačkom dnevnog reda. Meštani ovog velikog sela sa više od 3.000 žitelja organizovali su odmah proteste u centru Niša tvrdeći da je ceo postupak bio nasilan i protivzakonit.

Najviše ih je pogodilo to što nikakvog obrazloženja zbog čega se selu oduzimaju pašnjaci i utrine nije bilo ni na vanrednoj sednici skupštine, kada je promenjen vlasnik, a ni dugo kasnije, tokom njihovog negodovanja i nezadovoljstva, kada je od rukovodstva grada zatraženo objašnjenje. Bojali su se, što i nisu krili, da će Beli vrh po nečijoj nameri postati lokacija za deponiju i otpad, možda kamenolom, ali i mesto za odlaganje materija opasnih po njihovo i po zdravlje dece i budućih generacija.

Formirali su neformalnu organizaciju „Za odbranu Belog vrha” i počeli da se okupljaju ispred niškog gradskog parlamenta. Uporni su bili da dokažu da je reč o njihovom vlasništvu, tražili od Službe katastra nepokretnosti da ne uknjižuje seosku kao imovinu grada, a odbornicima niškog parlamenta uputili su pismeni zahtev „da hitno, kao što su je doneli, stave van snage spornu i sramnu odluku”. Usput su pozvali na proteste građane Niša, ali i okolnih sela, koje, kako su isticali, može da zadesi ista sudbina.

U međuvremenu je utvrđeno da se nešto slično dogodilo daleke 1948. godine, kada je donet Zakon o proglašenju opštenarodne imovine i kada su selima, pa i Gornjem Matejevcu, oduzete šume, utrine i pašnjaci. Tek nakon skoro četiri i po decenije, 1992. godine, i novim Zakonom o vraćanju šuma, utrina i pašnjaka, sve je vraćeno „na staro”, a Opština Niš je to učinila dve godine kasnije.

Zanimljivo je da je sam Beli vrh bio posle Drugog svetskog rata pod gustom šumom, koja je posečena pa je i sada na njemu ostalo samo kamenje i gola zemlja sa niskim rastinjem, koje bi trebalo da izraste u šumu. Pašnjaci i utrine su ispod vrha dok je u brdu pećina koja je svojevremeno služila kao sklonište kao i zapušteni vojni objekat, u kojem se poslednjih godina organizovano gaje pečurke. A samo brdo počinje od poslednjih kuća u Gornjem Matejevcu i veoma je strmo sve do samog vrha.

I dok su protesti trajali, a nezadovoljstvo bivalo sve veće, ipak je otkrivena tajna da se iza naprečac donete odluke o oduzimanju pašnjaka i utrina od sela – na ovoj lokaciji planira postavljanje solarnih panela koji bi proizvodili struju.

Samo nekoliko dana posle tog „otkrića”, i opet neočekivano i ponovo po hitnom postupku, zakazana je nova vanredna sednica Skupštine Grada Niša. I, kao i u aprilu isto – samo jedna tačka dnevnog reda. Ovoga puta odbornici skupštinske većine u niškom parlamentu poništili su svoju odluku od pre dva meseca o oduzimanju pašnjaka i utrina od Gornjeg Matejevca. I Beli vrh vratili u vlasništvo sela... Sve po zakonu.

Ovoga puta čulo se obrazloženje da je potencijalni investitor odustao od izgradnje (postavljanja) energane od solarnih panela. Koji, zašto je izabrao baš ovo mesto mimo znanja ljudi koji tu žive, po preporuci kojih stručnjaka, na osnovu kojih elaborata i prethodnih dozvola? Meštanima Gornjeg Matejevca niko nije rekao ni reč. O skupštinskoj većini i da ne govorimo.