Буђење успаване привреде кредитним пољупцем

Вишеград – У послератној привредној стагнацији Вишеград је на просторима Републике Српске био својеврстан „покусни кунић“, јер се у њему за кратко време, почев од 2004. до 2006. године, десило рекордних осам стечаја.

Све је кренуло са хемијском индустријом „Терпентин“, затим дрвном индустријом „Варда“, па предузећима „Жито“, „Напредак“, УТЛ, „Металгас“, „Металац“, „Гранит“ и „Вишеградтранс“, да би ова серија била зачињена једним куриозитетом, стечајем у стечају, у дрвној индустрији „Варда“, након што је пропао аранжман закупа ове фабрике са контроверзним америчким бизнисменом Хаимом Клајном.

И зачудо, кад су многи прогнозирали потпуни колапс ових фирми из којих се на биро рада преселило преко 1.500 радника, средином 2008. године готово све поменуте стечајне фирме су успеле да пронађу купце, неке чак и стратешке.

Тако је у мају ове године руски бизнисмен Олег Бурлаков, за суму од 2,2 милиона марака, купио комплетна постројења „Терпентина“, у којима се увелико реконструишу производне линије ради обнове производње боја и лакова.

Крајем прошле године за 1,8 милиона марака дрвна индустрија „Кестен” из Витеза купила је вишеградску „Варду”. И овде је у току велико спремање и обнова машина, на чему је већ ангажовано двадесетак радника.

Специјализовано предузеће за производњу и контролу пропан-бутан боца „Металгас“ након стечаја су купили стари власници, бизнисмени из Србије браћа Вујовић. И овде се производња обнавља, уз ангажовање тридесетак бивших радника, уз напомену да им недостају млади стручни кадрови.

Аутопревозничко предузеће „Вишеградтранс“ купила је корпорација „Бобар“, односно „Дринатранс“ из Зворника, након чега су успели да замене дотрајале аутобусе и запосле двадесетак радника.

Прехрамбену индустрију „Жито“ недавно је купила приватна фирма „Адрија“ из Вишеграда, младог бизнисмена Бојана Стојановића, која је за кратко време удвостручила производњу разних пецива и задржава све раднике.

Предузеће „Металац“ се, у стечајном поступку, практично утопило у доскорашњи УТЛ, тако да их је у пакету купио ФКЛ из Темерина. И текстилну индустрију „Напредак“, након стечаја, купио је стари власник – модна кућа „Николас“ из Бањалуке. Под новим именом „Текс-мода“ обновили су производњу и у првој фази ангажовали 75 радница.

Једино су остали на ледини некадашњи грађевинци предузећа „Гранит“, јер у стечајном поступку нису успели да пронађу купца, будући да су им машине и постројења практично уништени.

Дакле, слободно се може рећи да је у последње две године у вишеградској привреди направљен велики заокрет према обнови, па чак и развоју.

Без сваке сумње, томе су у доброј мери допринели подстицајни развојни кредити општине Вишеград, који се пласирају из наменске накнаде коју општини плаћа хидроелектрана „Вишеград“ на име потопљеног земљишта горњим Дринским језером.

Према речима начелника општине Вишеград Миладина Милићевића, наменски буџет за ове развојне кредите крајем године достићи ће 6,5 милиона марака, што је за сваки респект. Истина, и код овог кредитирања још увек има лутања и случајева њиховог ненаменског коришћења, а и обавезе у вези са запошљавањем нових радника многи корисници не поштују. – Да бисмо ова средства пласирали што рационалније и у праве развојне пројекте који гарантују отварање нових радних места, у току је процедура за оснивање општинске развојне агенције „Вира“ – нагласио је Милићевић.

Десило се тако да се отписана вишеградска привреда поново буди и најозбиљније рачуна са производним развојним плановима, за шта ће им без сумње требати нови радници.

Ипак, остаје отворено питање бројних радника који су без посла остали у стечају, јер због позних година тешко да могу бити конкурентни младим кадровима који, такође, на бироу рада чекају на посао.