Ко угрози права Кине „осетиће бол”

Мисао Си Ђинпинга оставила је јасан траг и у првом кинеском закону о спољним односима, за који пекиншки „Глобал тајмс” каже да је кључни корак за јачање правног оквира у борби против западне хегемоније. Свеобухватни пропис, који је ступио на снагу 1. јула, изазвао је приличну нервозу у Вашингтону, Лондону и Бриселу, јер кинеском лидеру даје додатна овлашћења да брани интересе Пекинга на светској сцени.

И док западним експертима боде очи што закон дефинише кинеске спољне послове у контексту владајуће идеологије, Русија је отворила научноистраживачки центар за изучавање доктрине Си Ђинпинга с циљем да боље разуме модерну Кину. Кинески медији истичу да овим законом Кина потврђује мирољубиву природу свог развоја и дипломатије противећи се хегемонизму, чиме се побија теорија о такозваној кинеској претњи, коју пропагирају САД и њихови савезници.

У уводнику „Глобал тајмса” се каже да све док земље теже да имају нормалне односе с Кином лако ће схватити кинеску добру вољу и осећај одговорности као главну силу која произлази из закона о спољним односима. Али овај пропис, за који многи још не знају како ће се примењивати у пракси, показује и решеност Пекинга да заштити безбедност, национални суверенитет и своје интересе у правном облику, а има и „зубе”. Тиражни дневник под контролом партије јасно истиче да ће свако ко са злонамерним намерама покуша да угрози легитимна права Кине „осетити бол”.

Закон предвиђа казне за све који делују на начин штетан по интересе Кине, али по оцени експерата не прецизира тачно које су то „црвене линије” у спољној политици друге економије света које не би требало прелазити. Западни стручњаци оцењују да закон заправо наглашава не само кинеску асертивност, већ и агресију у дипломатији, али и додају да остаје да се види како ће се активно спроводити, будући да Кина жели да после пандемије ковида 19 и даље остане привлачна за страна улагања.

Жак Делил, професор права и политичких наука на Универзитету у Пенсилванији, за Би-Би-Си каже да је већи део закона релативно празна реторика и углавном познат, али да представља асертивнију спољну политику како би се снажније супротставили САД. За др Чонг Џа-Јана, сарадника фондације „Карнеги Кина”, закон је сигнал Пекинга да ће у остваривању својих спољнополитичких интереса користити више принуде и притисака упркос истицању привлачности сарадње и економске добити.

Закон први пут у писаној форми наводи да владајућа Комунистичка партија, а не држава, води спољну политику, што представља све чвршћи стисак власти друга Сија.

„Народна Република Кина води спољне односе да би подржала свој систем социјализма с кинеским карактеристикама, заштитила свој суверенитет, уједињење и територијални интегритет и унапредила свој економски и друштвени развој”, наводи се између осталог у закону.

Затим се додаје да Кина води спољне односе, између осталих, „под вођством” политичких идеологија Си Ђинпинга, Мао Цедунга, Денг Сјаопинга и марксизма-лењинизма.

Овакав јасан идеолошки приступ спољној политици највиши кинески дипломата Ванг Ји је у ауторском тексту за лист „Пиплс дејли” назвао важном мером за јачање централизованог и јединственог вођства Централног комитета Комунистичке партије у спољним пословима.

И док на Западу покушавају да проникну како ће се у спољнополитичкој пракси примењивати комунистичка идеологија у тумачењу најмоћнијег кинеског вође после Мао Цедунга, Руска академија наука је у оквиру свог Института Кине и савремене Азије отворила истраживачки центар који ће изучавати доктрину Си Ђинпинга.

Кирил Бабајев, директор московског института, сматра да ће ова нова научна лабораторија спровести објективну и дубинску анализу идеја и концепата који су у темељу модерне кинеске државе.

„Таква анализа ће омогућити руској влади, пословној и научној заједници да боље разумеју савремену Кину, да формулишу прецизније стратегије и прогнозе за руско-кинеске односе””, каже Бабајев за „Саут Чајна морнинг пост”.

Одлука да се у Москви отвори први научни центар ван Кине који ће изучавати мисао Си Ђинпинга, по оцени Ли Лифана, стручњака за Русију и централну Азију на Шангајској академији друштвених наука, поуздан је знак да је у Москви „поглед на Исток” добио више на значају.

„Неке од успеха Кине, као што је смањење сиромаштва и политика индустријског развоја, наше руске колеге сматрају корисним референцама за решавање неке од својих домаћих проблема”, објашњава Ли.