Ko ugrozi prava Kine „osetiće bol”

Misao Si Đinpinga ostavila je jasan trag i u prvom kineskom zakonu o spoljnim odnosima, za koji pekinški „Global tajms” kaže da je ključni korak za jačanje pravnog okvira u borbi protiv zapadne hegemonije. Sveobuhvatni propis, koji je stupio na snagu 1. jula, izazvao je priličnu nervozu u Vašingtonu, Londonu i Briselu, jer kineskom lideru daje dodatna ovlašćenja da brani interese Pekinga na svetskoj sceni.

I dok zapadnim ekspertima bode oči što zakon definiše kineske spoljne poslove u kontekstu vladajuće ideologije, Rusija je otvorila naučnoistraživački centar za izučavanje doktrine Si Đinpinga s ciljem da bolje razume modernu Kinu. Kineski mediji ističu da ovim zakonom Kina potvrđuje miroljubivu prirodu svog razvoja i diplomatije protiveći se hegemonizmu, čime se pobija teorija o takozvanoj kineskoj pretnji, koju propagiraju SAD i njihovi saveznici.

U uvodniku „Global tajmsa” se kaže da sve dok zemlje teže da imaju normalne odnose s Kinom lako će shvatiti kinesku dobru volju i osećaj odgovornosti kao glavnu silu koja proizlazi iz zakona o spoljnim odnosima. Ali ovaj propis, za koji mnogi još ne znaju kako će se primenjivati u praksi, pokazuje i rešenost Pekinga da zaštiti bezbednost, nacionalni suverenitet i svoje interese u pravnom obliku, a ima i „zube”. Tiražni dnevnik pod kontrolom partije jasno ističe da će svako ko sa zlonamernim namerama pokuša da ugrozi legitimna prava Kine „osetiti bol”.

Zakon predviđa kazne za sve koji deluju na način štetan po interese Kine, ali po oceni eksperata ne precizira tačno koje su to „crvene linije” u spoljnoj politici druge ekonomije sveta koje ne bi trebalo prelaziti. Zapadni stručnjaci ocenjuju da zakon zapravo naglašava ne samo kinesku asertivnost, već i agresiju u diplomatiji, ali i dodaju da ostaje da se vidi kako će se aktivno sprovoditi, budući da Kina želi da posle pandemije kovida 19 i dalje ostane privlačna za strana ulaganja.

Žak Delil, profesor prava i političkih nauka na Univerzitetu u Pensilvaniji, za Bi-Bi-Si kaže da je veći deo zakona relativno prazna retorika i uglavnom poznat, ali da predstavlja asertivniju spoljnu politiku kako bi se snažnije suprotstavili SAD. Za dr Čong Dža-Jana, saradnika fondacije „Karnegi Kina”, zakon je signal Pekinga da će u ostvarivanju svojih spoljnopolitičkih interesa koristiti više prinude i pritisaka uprkos isticanju privlačnosti saradnje i ekonomske dobiti.

Zakon prvi put u pisanoj formi navodi da vladajuća Komunistička partija, a ne država, vodi spoljnu politiku, što predstavlja sve čvršći stisak vlasti druga Sija.

„Narodna Republika Kina vodi spoljne odnose da bi podržala svoj sistem socijalizma s kineskim karakteristikama, zaštitila svoj suverenitet, ujedinjenje i teritorijalni integritet i unapredila svoj ekonomski i društveni razvoj”, navodi se između ostalog u zakonu.

Zatim se dodaje da Kina vodi spoljne odnose, između ostalih, „pod vođstvom” političkih ideologija Si Đinpinga, Mao Cedunga, Deng Sjaopinga i marksizma-lenjinizma.

Ovakav jasan ideološki pristup spoljnoj politici najviši kineski diplomata Vang Ji je u autorskom tekstu za list „Pipls dejli” nazvao važnom merom za jačanje centralizovanog i jedinstvenog vođstva Centralnog komiteta Komunističke partije u spoljnim poslovima.

I dok na Zapadu pokušavaju da proniknu kako će se u spoljnopolitičkoj praksi primenjivati komunistička ideologija u tumačenju najmoćnijeg kineskog vođe posle Mao Cedunga, Ruska akademija nauka je u okviru svog Instituta Kine i savremene Azije otvorila istraživački centar koji će izučavati doktrinu Si Đinpinga.

Kiril Babajev, direktor moskovskog instituta, smatra da će ova nova naučna laboratorija sprovesti objektivnu i dubinsku analizu ideja i koncepata koji su u temelju moderne kineske države.

„Takva analiza će omogućiti ruskoj vladi, poslovnoj i naučnoj zajednici da bolje razumeju savremenu Kinu, da formulišu preciznije strategije i prognoze za rusko-kineske odnose””, kaže Babajev za „Saut Čajna morning post”.

Odluka da se u Moskvi otvori prvi naučni centar van Kine koji će izučavati misao Si Đinpinga, po oceni Li Lifana, stručnjaka za Rusiju i centralnu Aziju na Šangajskoj akademiji društvenih nauka, pouzdan je znak da je u Moskvi „pogled na Istok” dobio više na značaju.

„Neke od uspeha Kine, kao što je smanjenje siromaštva i politika industrijskog razvoja, naše ruske kolege smatraju korisnim referencama za rešavanje neke od svojih domaćih problema”, objašnjava Li.