Да ли електрицитет помаже крпељима да се закаче на жртву
Крпељи могу да користе статички електрицитет како би се закачили за људе, кућне љубимце, домаће али и дивље животиње, показала је недавно објављена студија у часопису „Current Biology”.
Два научника – Сем Ингланд, биолог из Природњачког музеја у Берлину и Кејти Лиху, ветеринарски паразитолог са Факултета биолошких наука у Бристолу истраживали су понашање крпеља како би пронашли најбољи облик борбе против ових сићушних животиња, преносиоца многобројних болести. У ту сврху двоје истраживача је прикупило велики број крпеља.
„Било је интересантно гледати ту количину крпеља коју смо покупили вукући тканину кроз високу траву”, објаснио је Ингланд поступак прикупљања ове врсте паукова.
Експерти су затим дуго времена проучавали понашање животињица. Приметили су да крпељи користе електрицитет како би са подлоге, најчешће високе траве, „ухватили” своју жртву.
„Познато је да сисари, птице и гмизавци имају електростатичка наелектрисања, па претпостављамо да су паразити, као што су крпељи, пасивно привучени електростатичким силама које делују кроз ваздушне празнине. Ови налази отварају нову димензију нашем разумевању како крпељи, а можда и многи други копнени организми, проналазе своје домаћине”, објашњавају аутори студије у поменутом часопису.
Експерти верују да ће њихово откриће допринети проналаску боље заштите од ових крвопија којим током пролећа, лета и топле јесени све чешће нападају људе. Овим пауколиким зглавкарима не пријају ниске температуре, па зими обично уточиште проналазе у земљи. На жалост све топлије време током зимских месеци доводи до појаве крпеља и у јануару или фебруару.
Истраживачки тим сматра да крпељи нису једини паразити који користе статички електрицитет за проналажење домаћина, већ да се слично понашају вашке, гриње, буве... Ипак, истраживање тек треба да добије практичну потврду.
Међу обољењима које крпељи преносе је и Лајмска болест, а процењује се да више од трећине светске популације ове врсте паукова има у себи бактерију која изазива поменуто обољење. Експерти упозоравају да се ујед крпеља не осети, а обично се на телу примети тек кад, сисајући крв, порасте. Савет лекара је да крпеља не треба да вади нестручна особа, јер то може довести до инфекције и ширења бактерије у организму човека, већ да се помоћ потражи од стручњака.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


