Петрово Село привукло сликаре

Пут ка Петровом Селу, двадесетак километара од Кладова, који раван и дугачак пресеца пустош, изгледа као улазак у планинску прашуму.

Као госте ликовне колоније вози нас њен оснивач Зоран Ђикановић, показујући нам да у оази на источној страни планине Мироч има и муфлона, дивокоза, а откако је село опустело, вратили су се вукови. Али и птице кос, сеница и шева. Показује нам да небом изнад села на 450 метара надморске висине лети однедавно и јастреб.

„У селу постоји и неистражена пећина звана Бања, око које извиру потоци топле воде у којима смо се као деца купали”, прича овај Петровоселац.

Како наставља, док примећујемо да врео дан постаје знатно свежији, сматра се црногорским селом јер је било центар усељеника из Црне Горе у кнежевину Србију педесетих и шездесетих 19. века. Каже, то је смишљено да би Црногорци могли да чувају границу и да се повећа број српског живља у регији с већинским влашким становништвом.

У овом селу нема цркве, јер се одувек одлазило у оближње – Манастирицу и крстило у манастиру Света тројица у коме је три године живела кнегиња Оливера Лазаревић вративши се у Србију после Бајазитове смрти.

У насељу сад има 15 домаћинстава, додаје, док нас на вратима дворишта његове куће, у ком се одржава колонија, с погачом и глиненим бокалчићем за ракију, дочекује домаћица Бисенија Николић, овде рођена. Одабрала је да се врати из града и да гости мућкалицом и другим специјалитетима и сликаре и све који дођу.

У дворишту обновљене кућице прављене 1918. од печене цигле и оплате, кад се Ђикановићев деда вратио из рата, затичемо Драгицу Илић Јашаревић из Параћина како слика цвеће, инспирисана околном природом. За себе каже да је самоуки сликар и песник.

„Позвали смо уметнике који сликају природу и чије је опредељење Атеље под отвореним небом, што је и назив овогодишње колоније. Иначе, ’Ликовну колонију Петрово Село’ основали смо одлуком Удружења задужбинара села и сада се други пут одржава. Пошто су с нама обишли подунавски крај, овде је много више радова него што се очекивало оставило 11 академских и изворних сликара, међу којима је двоје из Русије. Изложени су и у Центру за културу Кладова. Циљ нам је да у заборављени и коначно насликани предео дођу уметници, спелеолози, али и туристи”, каже Ђикановић.

Запажамо занимљив црногорски родослов села изнад ког је на дрвету црква, на слици наивног уметника Зорана Анђелковића. Он је добитник награде за плакат филма „Седам хиљада душа” у Измиру, разних признања културно-просветних заједница и медаље „Никола Тесла”. Уметнички је руководилац ове колоније и прича да је рођен у Мрзеници код Крушевца.

Ускоро из обиласка дунавских обала стижу усхићени и за причу расположени гости из Русије. Валерија Давидова је рођена и живи у Москви. По занимању је економиста, али се читавог живота бавила сликарством. Дипломирала је на Московском државном академском уметничком институту „В. И. Суриков” Руске академије уметности.

Упознајемо и Анатолија Ивакина, који се бави сликарством откако је дипломирао на Архитектонском факултету у Јекатеринсбургу. Доселио се пре осам година у Београд, где сада ствара.

Снежана Јаковљевић прича да је рођена у Крушевцу као и Боривоје Стојановић Бора и са школама сликарства и дизајна учесници су многих значајних изложби. Из Крушевца је овде дошао Константин Цветковић Кокан, који годинама ствара на релацији Тополовника, познатог гастарбајтерског села источне Србије и Лугана у Швајцарској. До сада је имао више од 40 самосталних изложби у две земље.

Гордан Мићић Дали рођен је у Књажевцу и 40 година је на ликовној сцени с много самосталних и групних изложби и много ликовних колонија.

Ђорђе Јоковић је рођен у Петровом Селу код Кладова. Радни век је провео радећи као конструктор машина и уређаја у фабрикама „14. октобар” и „Милоје Закић”, а бави се организовањем градског сликарског живота у Крушевцу. Мирко Стојадиновић је члан удружења уметника расинског округа „Расинус”, као и Братислав Димитријевић, али је и успешни поета, па је овде организовао и мало песничко вече, на које су се радо одазвале руска и наша уметница, али и потписница ових редова.