Није битно време кад једемо, већ количина хране

Недавна студија спроведена у четири позната америчка центра расветлила је узроке гојазности људи који тврде да после шест сати увече и ноћу ништа не једу, а ипак су дебели. Проблем је, очигледно, у количини хране коју поједу у току дана.

Ново истраживање објављено у медицинском часопису „Journal of the American Heart Association” указало је да време у којем једемо оброке нема тако велики утицај на телесну тежину како се веровало досад. Научници су шест година пратили навике у исхрани 547 особа, мерећи величине порција, али и време у току дана када једу и нашли су да никакве везе нема између дела дана и оброка које узимају с њиховом телесном тежином. Једино је утврђена веза између мањих оброка и губитка килограма.

У старијим студијама се тврдило да када се хранимо у складу с циркадијалним ритмом (биолошким сатом који прати дневне активности особе) може да се очекује смањење телесне тежине и да то има утицај на вредности шећера и масти у крви. Ствари су ипак сложеније када је реч о кључним патофизиолошким процесима који утичу на инсулинску резистенцију, високи холестерол или дијабетес.

Неке особе су изложене повећаном ризику од гојазности због наслеђених гена, и њима је потребна примарна превенција која је усмерена на ове специфичне факторе ризика како би се спречила појава болести.

Промене у начину исхране можда неће трајно променити патофизиолошке основе гојазности, на пример, инсулинску резистенцију, него су неопходни и лекови.