Од ММФ-а још 200 милиона евра

Србија је прошла прву ревизију актуелног стендбај аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ). Из ове међународне институције, која је наш кредитор, саопштено је да нам је обезбеђено додатних више од 200 милиона евра тако да би са већ „повученим” новцем од милијарду евра почетком године могли да узмемо око 1,2 милијарде евра.

Подсећања ради, у оквиру двогодишњег аранжмана можемо да повучемо укупно 2,4 милијарде. Наводе да је инфлација од 15 одсто у мају и даље висока, и да ће уз строжу монетарну политику, која вероватно захтева даље повећање референтне каматне стопе, до краја године бити потребно да се смањи на око осам процената.

Очекују да буџетски дефицит неће бити већи од три одсто бруто домаћег производа. Према њиховим предвиђањима привредни раст 2023. пашће на два процента, пошто строжа монетарна и фискална политика, још висока инфлација, слаба спољна тражња и пооштравање глобалних финансијских услова утичу, на економску активност.

Михаило Гајић, програмски директор истраживачке јединице Либека (Либертаријански клуб) подсећа да се уговорени новац повлачи у траншама.

„Свака наредна транша биће разматрана након сваке будуће ревизије. Уколико ревизија не буде позитивна ММФ увек може да одлучи да нам не да тај новац. У том случају морали бисмо да се сналазимо на отвореном финансијском тржишту. Зато су битне ревизије да се види шта је све Србија урадила од обећаних реформи. Иначе новац неће дати”, сматра он.

Из ММФ-а су навели и да је реформа енергетског сектора и даље неопходна. Текућа повећања цене електричне енергије и гаса помогла су да се смање фискалне субвенције и биће од кључне важности за финансирање основних енергетских инвестиција у наредним годинама. Нови закон о државним предузећима, а ту се мисли на предлог закона о управљању привредним друштвима која су у власништву Републике Србије, који је усклађен са најбољим праксама ОЕЦД-а, пружа снажну основу за реформу управљања у енергетском сектору и шире. Паралелно, знатан напредак је постигнут у побољшању структуре и управљања енергетским државним предузећима.

„Тај закон је договорен са ММФ-ом и они су и раније предлагали да се то уради. Наша јавна предузећа су остатак неког социјализма и били су између статуса фирме и статуса јавне службе. Зато има смисла тражити такав закон који прецизира ко је одговоран за спровођење пословних политика. Предлог закона повучен је из процедуре тако да претпостављам да је ММФ-у било довољно за позитивну оцену што је смањен фискални дефицит и што су, услед веће инфлације, повећани приходи. Спомињу да ће дефицит бити испод три одсто БДП-а. И то са најављеним новим мерама помоћи. Без нових давања дефицит би био два до 2,2 одсто”, каже Гајић.

Његов утисак је да не постоје неки претерани проблеми у односима Србије и ММФ-а зато што њих интересује само неколико ствари. То је да дефицит не буде висок и да самим тим јавни дуг буде одржив. Све изван тога је „добро би било да се деси”, али ММФ не забрињава претерано.

„То је на нама пореским обвезницима овде да размишљамо како ће се трошити новац из заједничког буџета који сви пунимо порезима и како ће наша привреда да функционише. Значи да јавне финансије буду стабилне и да се привредни раст убрза тако што ће се спровести неке од реформи и отклонити фискални ризици. Највећи долазе управо из сектора нереформисаних државних предузећа, нарочито у домену енергетике”, напомиње Гајић.

Представници ММФ-а су се у саопштењу изразито похвално изразили о економским резултатима наводећи да су импресивни што су и домаћи званичници поновили.

„Током последње деценије, Србија је, упркос спољним шоковима, постигла импресивне економске резултате који одражавају њену снажну економску политику. Такве политике подржавале су снажан раст, ниску инфлацију и смањење јавног дуга. Као резултат тога, приходи су порасли, запосленост се повећала, а сиромаштво опадало. Велики и разноврсни приливи страних инвестиција више него су покрили дефицит текућег рачуна. Пандемија ковида 19 утицала је на раст, али се економија брзо опоравила 2021. године уз подршку снажног пакета мера политике.

Гајић каже да се оцена о импресивним резултатима односи на стопу раста до 2021. која је била 7,5 одсто.