Od MMF-a još 200 miliona evra

Srbija je prošla prvu reviziju aktuelnog stendbaj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Iz ove međunarodne institucije, koja je naš kreditor, saopšteno je da nam je obezbeđeno dodatnih više od 200 miliona evra tako da bi sa već „povučenim” novcem od milijardu evra početkom godine mogli da uzmemo oko 1,2 milijarde evra.

Podsećanja radi, u okviru dvogodišnjeg aranžmana možemo da povučemo ukupno 2,4 milijarde. Navode da je inflacija od 15 odsto u maju i dalje visoka, i da će uz strožu monetarnu politiku, koja verovatno zahteva dalje povećanje referentne kamatne stope, do kraja godine biti potrebno da se smanji na oko osam procenata.

Očekuju da budžetski deficit neće biti veći od tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Prema njihovim predviđanjima privredni rast 2023. pašće na dva procenta, pošto stroža monetarna i fiskalna politika, još visoka inflacija, slaba spoljna tražnja i pooštravanje globalnih finansijskih uslova utiču, na ekonomsku aktivnost.

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub) podseća da se ugovoreni novac povlači u tranšama.

„Svaka naredna tranša biće razmatrana nakon svake buduće revizije. Ukoliko revizija ne bude pozitivna MMF uvek može da odluči da nam ne da taj novac. U tom slučaju morali bismo da se snalazimo na otvorenom finansijskom tržištu. Zato su bitne revizije da se vidi šta je sve Srbija uradila od obećanih reformi. Inače novac neće dati”, smatra on.

Iz MMF-a su naveli i da je reforma energetskog sektora i dalje neophodna. Tekuća povećanja cene električne energije i gasa pomogla su da se smanje fiskalne subvencije i biće od ključne važnosti za finansiranje osnovnih energetskih investicija u narednim godinama. Novi zakon o državnim preduzećima, a tu se misli na predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je usklađen sa najboljim praksama OECD-a, pruža snažnu osnovu za reformu upravljanja u energetskom sektoru i šire. Paralelno, znatan napredak je postignut u poboljšanju strukture i upravljanja energetskim državnim preduzećima.

„Taj zakon je dogovoren sa MMF-om i oni su i ranije predlagali da se to uradi. Naša javna preduzeća su ostatak nekog socijalizma i bili su između statusa firme i statusa javne službe. Zato ima smisla tražiti takav zakon koji precizira ko je odgovoran za sprovođenje poslovnih politika. Predlog zakona povučen je iz procedure tako da pretpostavljam da je MMF-u bilo dovoljno za pozitivnu ocenu što je smanjen fiskalni deficit i što su, usled veće inflacije, povećani prihodi. Spominju da će deficit biti ispod tri odsto BDP-a. I to sa najavljenim novim merama pomoći. Bez novih davanja deficit bi bio dva do 2,2 odsto”, kaže Gajić.

Njegov utisak je da ne postoje neki preterani problemi u odnosima Srbije i MMF-a zato što njih interesuje samo nekoliko stvari. To je da deficit ne bude visok i da samim tim javni dug bude održiv. Sve izvan toga je „dobro bi bilo da se desi”, ali MMF ne zabrinjava preterano.

„To je na nama poreskim obveznicima ovde da razmišljamo kako će se trošiti novac iz zajedničkog budžeta koji svi punimo porezima i kako će naša privreda da funkcioniše. Znači da javne finansije budu stabilne i da se privredni rast ubrza tako što će se sprovesti neke od reformi i otkloniti fiskalni rizici. Najveći dolaze upravo iz sektora nereformisanih državnih preduzeća, naročito u domenu energetike”, napominje Gajić.

Predstavnici MMF-a su se u saopštenju izrazito pohvalno izrazili o ekonomskim rezultatima navodeći da su impresivni što su i domaći zvaničnici ponovili.

„Tokom poslednje decenije, Srbija je, uprkos spoljnim šokovima, postigla impresivne ekonomske rezultate koji odražavaju njenu snažnu ekonomsku politiku. Takve politike podržavale su snažan rast, nisku inflaciju i smanjenje javnog duga. Kao rezultat toga, prihodi su porasli, zaposlenost se povećala, a siromaštvo opadalo. Veliki i raznovrsni prilivi stranih investicija više nego su pokrili deficit tekućeg računa. Pandemija kovida 19 uticala je na rast, ali se ekonomija brzo oporavila 2021. godine uz podršku snažnog paketa mera politike.

Gajić kaže da se ocena o impresivnim rezultatima odnosi na stopu rasta do 2021. koja je bila 7,5 odsto.