Највише гимназијалаца на природно-математичком смеру

Ни у једном од укупно 12 различитих гимназијских смерова, три уобичајена и девет специјализованих, у које су уписани сад већ ученици првог разреда на републичком нивоу, није попуњен предвиђен број места. Планом уписа за најмлађу генерацију у гимназијским клупама широм државе било је намењено 18.342 столице, заузето је 15.833, слободних је остало 2.509. Општи, природни и друштвени смер заједно отворили су врата за 15.120 ђака, сви специјализовани могли су да приме укупно 3.222 ученика. Уписано је 13.012 гимназијалаца у „обичне” смерове и 2.821 талентован ученик.

На прагу гимназијског образовања највише је ђака распоређених на природно-математички смер – 5.190, а најмање је обдарених за физику – 39. Испоставило се да су уписне квоте, иако не сасвим попуњене, најреалније испланиране у специјализованим гимназијским одељењима за спортисте и ђаке нарочито заинтересоване за историју и географију. Једино у тим смеровима непопуњена места не прелазе пет одсто од броја понуђених.

А најлошија процена твораца уписног плана огледа се у резултатима уписа у билингвалне смерове у којима би слободних места остало и да је уписна квота била за 35 одсто мања, показује „Политикина” анализа званичних података са портала „Моја средња школа” након првог рока за упис у средње школе који је завршен јуче.

Гимназије су расадници будуће интелектуалне елите, стецишта ученика који желе да студирају. Од око 80 гимназија и средњих школа које имају друштвени и природни гимназијски смер у Србији половина у првом уписном року није попунила предвиђена места за ученике првог разреда. Притом је уписни праг ове године, углавном, за два до три поена нижи него лане. У тек оформљеној генерацији гимназијалаца има и баш лоших ђака, судећи по оствареном успеху евидентном на ранг-листама кандидата. До гимназијских клупа у осам градова домогли су се и они осмаци који су једва испунили услов да на основу мале матуре и школског успеха скупе бар 50 поена од могућих 100. Непун бод од прописаног минимума био је довољан да се упише, на пример, друштвено-језички смер у пет гимназија, међу којима две носе име Вука Караџића, једна у Лозници (праг 50,21), друга у Трстенику (праг 50,30). Узгред, за друштвено-језички смер у 33 гимназије минималан број поена потребних за упис био је нижи од 60 бодова, а само у три било је потребно више од 90 поена.

Као и прошле године и сада је, по уписном прагу, најтеже било уписати језички смер Треће београдске гимназије, где је последњи на ранг листи примљених првака имао 91,31 поен (лане уписни праг био је 93,87); затим у новосадској „Исидора Секулић”, за коју је сада било потребно најмање 90,88 бодова (прошле године 92) и у Првој београдској гимназији, у којој је најлошији скор 90,05 поена (прошле године 91,30). Највише бодова за упис у општи смер (91,55) завредели су ђаци који од септембра крећу у први разред београдске Десете гимназије „Михајло Пупин”, а исто је било и лане, само је уписни праг био осетно виши (95,08). Чак девет одељења општег смера у првом кругу попунила је новосадска Гимназија „Светозар Марковић”, а разлика у бодовима од првог до 270. уписаног ђака броји се на прсте обе руке, при чему је најлошије рангирани ученик завредео 90,13 поена (прошле године 91,56). Најмање бодова за гимназијски општи смер бележи се у школи „Петро Кузмјак” у Руском Крстуру – 50,36 поена.

Резултати уписа показују и да су најуспешнији ђаци, само на основу мале матуре и успеха из осмолетке, бирали природно-математички смер гимназија, као и да се уписни праг од школе до школе разликује и за 45 поена. Више од 90 бодова било је потребно осмацима да се домогну клупа уобичајеног математичког смера у 12 гимназија, а тек у две последњи уписани имали су мање од 51 бода, и то у: Гимназији у Тутину (50,58), у једном одељењу које се школује на босанском матерњем језику, и у Гимназији „Жарко Зрењанин” у Врбасу (50,97). Најтеже је било уписати природно-математички смер, опет – у Трећој београдској гимназији у којој је предвиђених 120 места плануло у првом кругу, а последњи примљен ученик имао је 95,65 поена (прошле године 96,1). Ту је конкуренција била жестока, као и у Четрнаестој београдској гимназији, у којој је иста уписна квота за природни смер такође одмах попуњена, с тим да је најлошије рангирани кандидат имао 92,75 поена (прошле године 93,10).

Дупло више спортиста него талентованих математичара

Откако су последњом реформом у гимназије уведени и смерови за рачунарство и информатику, биологију и хемију, историју и географију, сценске уметности – најмање је осмака заинтересованих за гимназијска одељења специјализована за будуће физичаре. Она постоје само у три школе, а уписну квоту готово увек попуни само Земунска гимназија, док у новосадској „Јован Јовановић Змај” и нишкој „Светозар Марковић” остане готово половина празних клупа у овим одељењима која броје највише 20 ђака. Нарочито популаран такозвани ИТ смер, за рачунарство и информатику, ове године је понуђен у укупно 49 школа, а после уписа ниједно упражњено место није остало у 30 школа, док у 15 јесте и то негде једно, а негде и десет непопуњених места.

Последњих година повећава се број гимназија у којима мали матуранти могу да упишу смер за спортисте. Рачунајући и Спортску гимназију у Београду, укупно овај смер ове године мали матуранти уписали су у 15 школа широм Србије, а готово сва планирана места су и попуњена. Отуда је у најмлађој генерацији даровитих гимназијалаца готово дупло више спортиста него математичара. Талентовани математичари, по угледу на рад Математичке гимназије, школују се у још шест гимназија у Ваљеву, Крагујевцу, Краљеву, Нишу, Новом Саду и Сенти. Од тога је само у четири школе остало понеко слободно место, а конкуренција је, као и увек, била највећа у београдској школи од националног значаја. Од филолошких смерова ове године попуњени су за италијански, шпански, јапански, кинески и норвешки језик, а за енглески, француски, немачки, руски и класичне језике је остало места.

Прву жељу за наставак школовања остварило више од 40.000 ђака

По првој жељи у средње школе уписано је 40.016 ђака, односно 68 одсто ученика, указао је јуче Ђорђе Милићевић, вршилац дужности министра просвете гостујући у телевизијском програму. Као занимљив податак истакао је да од укупно 252.854 одељења, колико их је планирано у првом разреду средњих школа, у 54 одељења се ниједан ученик није уписао у првом кругу. Према подацима, остало је 680 неуписаних ђака. Други рок за упис у средње школе, као и увек, биће у августу.