Без „фејсбука” ниси у тренду

Онај ко нема профил на социјалној интернет мрежи „фејсбук” није у тренду – сматра већина младих у Србији, а то је показало и недавно истраживање „Медији и нове технологије међу младима” .Другу мрежу – „мај спејс” оцењују као погоднију за млађе узрасте јер је китњастија и има више сличица. Иако млади доста времена троше на овај вид дружења преко интернета, качећи своје најбоље фотографије уз непрекидно ажурирање профила, свесни су и лоших страна таквог вида комуникације. Мада им омогућава да успостављају контакте са особама које су далеко или их ређе виђају као и да упознају сродне душе по интересовању, свесни су да постоје и лажни профили, као и да такво виртуелно дружење може да прерасте у зависност.

Представљајући јуче резултате истраживања, Јасна Милошевић-Ђорђевић из „Стратешког маркетинга” рекла је да 29 одсто укупне популације користи интернет, али да је међу младом генерацијом (од 15 до 29 година) проценат корисника интернета 55 одсто. Од 30 свакодневних корисника интернета, профил на „фејсбуку” има 61 одсто, а 37 процената се приклонило мрежи „мај спејс”. Ово истраживање обављено је за медијску организацију Ајрекс – про Медија како би се стекао увид у то колико домаћа популација а пре свега млади користе нове технологије, јер до 2012. Србији предстоји медијска дигиталицазија.

Показало се, и не први пут, да је телевизија најприсутнији медиј који прати 88 одсто популације. Међутим, млади сматрају да је интернет модернији медиј, док ТВ гледају повремено. Испитаници сматрају да је радио застарео медиј, а свакодневно га слуша око 37 одсто популације. Млади, рецимо, слушају радио радећи неки други посао и углавном траже музичке станице. За млађу популацију није превише занимљива ни штампа, а у новинама би волели мање политике и аналитичких тема, а више хумора. Рекламе им сметају подједнако и на ТВ и у штампи. Генерална опаска је да све што могу да прочитају у дневним новинама или магазинима могу наћи и на интернету.

Ово истраживање показало је да се интернет највише користи за слање и примање поште (60 одсто), као претраживач информација (55 процената), за скидање музике (45 одсто), гледање филмова (28 процената), а знатно мање за, рецимо, плаћање и онлајн куповину.