Јокић и Мицић чувари пламена

Ближи се један од највећих спортских догађаја у 2023, од 25. августа до 10. септембра Јапан, Индонезија, и Филипини биће домаћини шестог Светског шампионата за кошаркаше у овом миленијуму, односно 19. укупно, а први је одржан 1950. у Аргентини. Овдашњим љубитељима кошарке увек при помену Мундобаскета навиру сећања на велике успехе југословенске репрезентације, с обзиром на то да је чак пет пута свирана химна „Хеј, Словени” шампионима у част, а од тога два пута када се „велика” држава распала, 1998. у Атини и 2002. у Индијанаполису. Од три преостала злата једно је „ископано” управо на Филипинима и то 1978, а српски кошаркаши ће сада имати прилику да се у овој острвској држави у југоисточној Азији поново врате на победничко постоље, на ком су последњи пут као вицешампиони били 2014. у Мадриду.

Најава лепо звучи, али много тога се променило у светској кошарци у последњих 20 година. Када су Мундобаскети у питању, пет одржаних дало је само три државе као победнике (САД и Шпанија по два пута и Југославија), али Србија је далеко од фаворита. Као европска земља кошарке у први план је избила Шпанија, а Француска, Словенија и Италија су у великом успону, Грчка може да направи јак састав, а наша кошарка као да иде од немила до недрага. Вртимо се у зачараном кругу, посебно откада је селекторско кормило напустио Александар Ђорђевић, за време чијег мандата су освојена три сребра – олимпијско, светско и европско. Његов наследник Игор Кокошков је смењен после првог неуспеха, пропуштене шансе за пласман на игре у Токију, а лане је на континенталној смотри наша репрезентација под вођством Светислава Пешића елиминисана у осмини финала. Овом приликом нећемо да „мрачимо” и упиремо прстом у крвце, али јасно је да је највећа одговорност на челницима Кошаркашког савеза Србије, заказала је и струка, да не говоримо о квалитету лига. Када се у Србији каже кошарка – мисли се углавном на Црвену звезду и Партизан. Нажалост...

Иако је својевремено селектор најавио да ће са списком изаћи у трећој недељи јуна, списак још није обелодањен, као ни термин почетка припрема. Време лети, нажалост сезона на свим фронтовима се касно завршила, па је изнуреној „војци” неопходан предах. Мало времена за припреме није и једини проблем селектора који после неуспеха на Евробаскету није објаснио шта се заправо збило. Стаж и трофеји му и даље чувају леђа, али утисак је да је добар резултат на Филипинима бити мерило да ли ће наставити да кормилари. До највеће смотре пут Србије био је трновит кроз чувене Фибине „прозоре”, без евролигашких играча, као и оних из НБА, ако се изузме једна летња акција. А управо она је била и пресудна да се домогнемо Маниле, у којој ће наши кошаркаши остати од почетка, па све до крајњег степеника који освоје. Са Николом Јокићем лане у августу побеђене су Грчка и Турска, а најбољем НБА кошаркашу помогли су искусни евролигашки играчи и прекаљени репрезентативци – Никола Калинић, Василије Мицић, Никола Милутинов и Владимир Лучић.

Изузев Лучића, сви они очекују се на Пешићевом списку, као и неколицина који су на Европском првенству носили дрес са државним грбом (Давидовац, Маринковић, Гудурић, Јарамаз, Ристић). Ко ће се у групној фази супротставити Кини коју води Александар Ђорђевић, Порторику и Јужном Судану, остаје да се види, али чињеница је да је селектор у квалификацијама, што кроз утакмице, што кроз тренинге, проверио више од 40 играча. Минуте на паркету добијали су Мицић, Јарамаз, Стефан Јовић, Аврамовић, Ускоковић, Теодосић, Новак, Маринковић, Раданов, Анђушић, Јеремић, Калинић, Лучић, Гудурић, Трифуновић, Добрић, Дангубић, Загорац, Ђуришић, Никола Јовић, Петрушев, Куриџа, Давидовац, Симанић, Смаилагић, Тодоровић, Бјелица, Јокић, Милутинов, Ристић, Митровић, Марјановић и Копривица. На тренинзима су се још појављивали Топић, Шарановић, Беслаћ, Копривица, Пецарски, Милетић и Апић.

Није тајна да је највећа снага Србије у двојици плејмејкера, једном по позицији – Василију Мицићу, а другом по „рођењу” – Николи Јокићу. Од наредне сезоне делиће мегдан у најјачој кошаркашкој лиги на свету, с обзиром на то да је Мицић потписао трогодишњи уговор са Оклахомом (23,5 милиона долара за три сезоне). Они су чувари пламена наде да се на Мундобаскету може остварити висок пласман, а изостанак ма ког од њих двојице знатно би умањио шансе. Јокић, шампион НБА и најкориснији играч финала, на више него заслуженом је одмору, али није се изјаснио да ли ће учествовати у акцији. Мицић, као један од најбољих европских кошаркаша, није у обавези да игра летњу НБА лигу, али ни од њега „ни писма ни разгледнице”. Да ли ће Пешић моћи да рачуна на Николу Јовића из Мајамија и Филипа Петрушева који за Филаделфију игра летњу лигу, такође је нејасно. Под упитником је учешће још једног Србина из Оклахоме – Алексеја Покушевског, који је почетком јуна доживео прелом надлактице. И једна добра вест, Богдан Богдановић је спреман и оран да се врати у државни тим, а позив очекује и Немања Недовић који је пропустио све прозоре квалификација

Играчи из НБА могу да се прикључе припремама 28 дана уочи почетка шампионата. Које потезе ће повући Пешић с нестрпљењем очекујемо, али јасно је да се селектор не пита баш за све.