Заједно на часу деца из Сомбора, Вуковара и Загреба

Сомбор – Дружење младих из Србије и Хрватске наставља се и овог лета. Педагошки факултет у Сомбору прошле године по први пут је организовао „Летњу школу историје и културе Срба” у којој је повезао младе из Вуковара и Сомбора током петодневног курса на коме су средњошколци слушали о националној историји, али и о томе да је познавање својих корена начин успостављања веза и сарадње са народима у окружењу. Ова сарадња договорена је након што је др Саша Марковић, декан Педагошког факултета, лане посетио Вуковар.

Ове године сарадња је проширена. Тако су уз младе из Вуковара у Сомбор стигли и средњошколци из Загреба. Декан Педагошког факултета у Сомбору наводи да је  из Вуковара стигла група гимназијалаца, а сада су први пут из Загреба дошли ученици Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић”. Домаћини су им средњошколци који уче на смеру за ученике са посебним способностима за историју и географију у Гимназији „Вељко Петровић” у Сомбору.

Летња школа траје од 3. до 7. јула, а предвиђено је да свакодневно имају по два часа предавања и два часа вежби на Педагошком факултету у Сомбору. Предаваће им и са њима разговарати историчари, декан др Марковић, проф. др Михаел Антоловић, те професори српског језика и књижевности др Сања Голијанин Елез и др Маријан Јелић,.

Време у Сомбору неће протећи само у настави, већ је ово прилика да средњошколцима из Вуковара и Загреба њихови вршњаци покажу свој град и његова вредна историјска здања, да их подсете да је овде започело школовање учитеља код Срба, али и омогуће им да виде највећу слику на платну код нас „Битка код Сенте” у већници Градске куће. Последњег дана Летње школе планиран је излет у Нови Сад који се реализује и уз финансијску подршку Удружења Срба из Вуковара, док је и град Сомбор помогао факултету да буду добри домаћини.

„Ово јесте прилика да се деца, вршњаци међусобно повезују и друже, али истовремено и да нешто науче и прошире своје знање и разумевање националне историје. У овом времену глобализације код младих је повремено потребно реафирмисати њихова идентитетска упоришта, подсетити их на националну историју, језик и писменост. Упознајући их са тим вредностима, учимо их да је то и начин на који се повезујемо са другима и стварамо јединствену заједницу народа по којој се препознају европске вредности. Ми можемо да негујемо свој идентитет и да градимо мостове и научимо да мале разлике међу народима нису повод за неприхватање већ, напротив, за стварање блиских веза и мостова међу нама”, каже декан др Марковић.

На крају „Летње школе српске историје и културе” младим полазницима биће подељене и дипломе.