Zajedno na času deca iz Sombora, Vukovara i Zagreba

Sombor – Druženje mladih iz Srbije i Hrvatske nastavlja se i ovog leta. Pedagoški fakultet u Somboru prošle godine po prvi put je organizovao „Letnju školu istorije i kulture Srba” u kojoj je povezao mlade iz Vukovara i Sombora tokom petodnevnog kursa na kome su srednjoškolci slušali o nacionalnoj istoriji, ali i o tome da je poznavanje svojih korena način uspostavljanja veza i saradnje sa narodima u okruženju. Ova saradnja dogovorena je nakon što je dr Saša Marković, dekan Pedagoškog fakulteta, lane posetio Vukovar.

Ove godine saradnja je proširena. Tako su uz mlade iz Vukovara u Sombor stigli i srednjoškolci iz Zagreba. Dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru navodi da je  iz Vukovara stigla grupa gimnazijalaca, a sada su prvi put iz Zagreba došli učenici Srpske pravoslavne opšte gimnazije „Kantakuzina Katarina Branković”. Domaćini su im srednjoškolci koji uče na smeru za učenike sa posebnim sposobnostima za istoriju i geografiju u Gimnaziji „Veljko Petrović” u Somboru.

Letnja škola traje od 3. do 7. jula, a predviđeno je da svakodnevno imaju po dva časa predavanja i dva časa vežbi na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Predavaće im i sa njima razgovarati istoričari, dekan dr Marković, prof. dr Mihael Antolović, te profesori srpskog jezika i književnosti dr Sanja Golijanin Elez i dr Marijan Jelić,.

Vreme u Somboru neće proteći samo u nastavi, već je ovo prilika da srednjoškolcima iz Vukovara i Zagreba njihovi vršnjaci pokažu svoj grad i njegova vredna istorijska zdanja, da ih podsete da je ovde započelo školovanje učitelja kod Srba, ali i omoguće im da vide najveću sliku na platnu kod nas „Bitka kod Sente” u većnici Gradske kuće. Poslednjeg dana Letnje škole planiran je izlet u Novi Sad koji se realizuje i uz finansijsku podršku Udruženja Srba iz Vukovara, dok je i grad Sombor pomogao fakultetu da budu dobri domaćini.

„Ovo jeste prilika da se deca, vršnjaci međusobno povezuju i druže, ali istovremeno i da nešto nauče i prošire svoje znanje i razumevanje nacionalne istorije. U ovom vremenu globalizacije kod mladih je povremeno potrebno reafirmisati njihova identitetska uporišta, podsetiti ih na nacionalnu istoriju, jezik i pismenost. Upoznajući ih sa tim vrednostima, učimo ih da je to i način na koji se povezujemo sa drugima i stvaramo jedinstvenu zajednicu naroda po kojoj se prepoznaju evropske vrednosti. Mi možemo da negujemo svoj identitet i da gradimo mostove i naučimo da male razlike među narodima nisu povod za neprihvatanje već, naprotiv, za stvaranje bliskih veza i mostova među nama”, kaže dekan dr Marković.

Na kraju „Letnje škole srpske istorije i kulture” mladim polaznicima biće podeljene i diplome.