Кина задала нови ударац Европи и САД

Одмах после одлуке Холандије да ограничи извоз напредних машина за микрочипове у Кину, кинески званичници су узвратили истом мером најавом контроле извоза и забраном испоруке критичних сировина у „непријатељске земље”.

Пекинг је као разлог за ову одлуку навео „националну безбедност”.

Кина уводи дозволе за извоз производа који се користе у производњи полупроводника, најавило је кинеско министарство трговине чиме је појачана напетост у трговинским односима са Вашингтоном.

Нове мере контроле извоза сировина за полупроводнике ступају на снагу 1. августа, а обухватају 14 производа од галенита до германијума, наводи се у званичном извештају кинеских власти.

На листи се налазе једињења која се користе за производњу полупроводника, интегрисаних кола и транзистора. Германијум се још користи у инфрацрвеној технологији, оптичким кабловима и соларним ћелијама.

Ова два елемента пажљиво су одабрана јер се користе за изградњу 5 Г базних станица и соларних панела, ставки које су симболи високо приоритетних дигиталних и зелених политика Европске уније.

Оба се сматрају „критичним и стратешким" према стандардима ЕУ, што значи да се ослањају на један извор и изузетно су важни за индустрију у ЕУ, али и за европске одбрамбене потребе, пише „Политико”.

„Како би се заштитила национална безбедност и интереси, уз одобрење Државног већа, одлучено је да се проведу контроле извоза артикала повезаних с галенитом и германијумом", објавило је кинеско министарство трговине.

Потез Пекинга уследио је само неколико дана након што су челници ЕУ постигли договор о новој стратегији смањења ризика од економске зависности од Кини.

„Одлука Кине око извоза галијума и германијума јасно показује да ће Комунистичка партија пре или касније навући своје економске боксерске рукавице", изјавила је Никола Бир, потпредседница Европског парламента и задужена за Закон о критичним сировинама.

„Очито је да је потребан нови приступ управљању економским и политичким ризицима према Кини", додала је Бир.

Ако Кина настави с ограничавањем извоза таквих минерала, западне земље биће присиљене да убрзају диверсификацију извора, рекао је Мартијан Расер, директор консултантске фирме  „Датена”.

Производња микрочипова је специјализована и разграната по свету. Сваки део процеса, од вађења сировина, преко производње машина за  израду микрочипова, дизајна, до коначне производње, одвија се у различитим деловима света. Практично нема државе која може сама да произведе микрочип.

Специјализација у одређеном сегменту производње има смисла јер омогућује јефтинију и ефикаснију производњу него када једна компанија обавља цео процес.

У ситуацији када глобална трговина несметано тече, када државе једна другој не уводе трговинске баријере, превоз је релативно јефтин и ако постоји трансфер знања, такав начин производње у којој се свака држава специјализује за одређени део производног ланца итекако има смисла.

Проблем настаје кад превоз постане скуп и спор, кад државе уводе трговинске рестрикције на увоз и извоз и када је производња у једном делу света заустављена. Тада глобални производни ланац пуца, а резултат су несташице и раст цена.

Како се микрочипови данас уграђују у широки спектар производа, од мобилних телефона до аутомобила, остале индустрије су у проблему. Проблеми се шире и на остале секторе, а производња се обуставља  због проблема који је настао у једном делу глобалног производног ланца микрочипова.

Због тога су САД, ЕУ и Кина схватили да су постали превише зависни од других држава, у чему виде претњу, не само за властиту економију него и за националну безбедност. Осим овога, процењује се да ће се тржиште микрочипова удвостручити до 2030. године па због тога три главне економске силе на свету желе да узму што већи део колача.