Шири се зараза афричке куге свиња у Јужном Банату

Панчево – У две општине јужнобанатског региона свакодневно се бележе нови случајеви заразе афричке куге свиња, а више екипа Ветеринарског специјалистичког института Панчево су стално на терену обављајући еутаназију заражених животиња и дезинфекцију газдинстава. Зараза је почела пре више од месец дана у панчевачкој Јабуци, затим се проширила на суседни Глогоњ и села уз ток Тамиша, Сефкерин, и Баранда у општини Опово. Закључак стручњака са терена је да је проблем био присутан још у мају, с обзиром на инкубацију болести која траје од четири до 15 дана до појаве првих клиничким симптома– да животиња не једе, или да има високу температуру, што значи да је вирус присутан пре него што је власник ишта приметио. Епизоотиолог Александар Живуљ, скреће пажњу да се и тада не реагују сви одмах, већ се многи јављају тек када су животиње у поодмаклој фази болести.

„До сада је евидентирано неколико стотина заражених животиња, за које нам на почетку није био баш јасан извор заразе, али смо се водили тиме да је епидемија однекуд донета. Ти први случајеви нису повезивани са дивљим свињама, јер није било лешева у ловишту, већ су проблеми регистровани уз ток Тамиша, што можда указује на неку трговину животињама ван округа, што би могла да буду ризична. С друге стране, ни власници нису били  најискренији у својим изјавама, па су у првом тренутку у Јабуци по ниској нуђене утовљене свиње. Иначе, конзумирање меса заражене животиње није опасно, јер сам вирус не може нашкодити човеку”, напомиње Живуљ за „Политику”. Он додаје и да се одмах почело са дијагностиком и радом на сузбијању заразе, што је било отежано више случајева, у разним деловима села. Ту указује да је реч о процесу који траје дуже време. Месна заједница је сваком домаћинству поделила флајер са информацијама о болести свињске куге и прописаним мерама поступања, које по речима стручњака, нису популарне. Људи су, ако их не приморају, додаје Живуљ, склони скривању информација, па и томе да се не придржавају мера. Тако су, додаје, лешеви заражених животиња одлагани на неодговарајућим местима, на сточним гробљима, или су бацани  у канале на излазима из села, представљајући извор заразе, првенствено за дивље свиње, које болест могу пренети на другу локацију.

„Безбедно одлагање заражених лешева животиња обавља се закопавањем и то се може урадити у самом газдинству, чему смо прибегавали ранијих година, када није постојао масовни проблем. Појединачни случајеви у насељу се на томе и заврше, с тим да се ради и дезинфекција целог терена. То је сасвим прихватљиво и по законским и стручним регулативама. Међутим, време и локације су нам врло лимитирајући фактори, јер су у Јабуци и Глогоњу плацеви изузетно мали, те сте осуђени да леш закопате на травњаку у дворишту, што је врло непопуларно. Други проблем у овим насељима је и висок ниво подземних вода. Уколико су случајеви масовнији, као што је овде, прибегавамо машинском копању јама – гробница, ван насеља, тамо где одреди локална самоуправа. Одабране су локације које нису обрадиве, углавном стара сточна гробља, а  јаме се одмах затрпавају и не рекултивишу”, објашњава наш саговорник.

У сваком селу где је забележена појава болести доноси се решење о проглашењу зараженог подручја, које укључује простор од три километра, а угрожено је подручје од 10 километара. У војвођанском делу, где су куће ушорене, а насеља збијена, то практично значи да и један једини случај заразе значи проглашавање целог насељеног места зараженим. Садашња ситуације је, по речима нашег саговорника, изузетно лоша. Не може се са сигурношћу проценити колико ће трајати, с обзиром на то да се болест  шири у више насељених места која немају директну везу.

„Прибојавамо се да ће наставити ширење заразе, јер је читав тај ток Тамиша одличан ареал за живот дивљих свиња. Има ту лова који је контролисан али и неконтролисан, има вероватно и заражених животиња које су у инкубацији, а чијим месом и крвљу ловци могу пренети заразу у своје двориште и на даље локације. Коначно, питање је и има ли случајева заразе и у другим општинама региона. Нажалост, може се очекивати да ће се појавити случајеви и у другим деловима региона где има свиња. Много је лакше контролисати заразу код домаћих свиња, док код дивљих се само може направити процена где се она налази”, каже епизоотиолог Александар Живуљ из Ветеринарског специјалистичког института Панчево.