Širi se zaraza afričke kuge svinja u Južnom Banatu

Pančevo – U dve opštine južnobanatskog regiona svakodnevno se beleže novi slučajevi zaraze afričke kuge svinja, a više ekipa Veterinarskog specijalističkog instituta Pančevo su stalno na terenu obavljajući eutanaziju zaraženih životinja i dezinfekciju gazdinstava. Zaraza je počela pre više od mesec dana u pančevačkoj Jabuci, zatim se proširila na susedni Glogonj i sela uz tok Tamiša, Sefkerin, i Baranda u opštini Opovo. Zaključak stručnjaka sa terena je da je problem bio prisutan još u maju, s obzirom na inkubaciju bolesti koja traje od četiri do 15 dana do pojave prvih kliničkim simptoma– da životinja ne jede, ili da ima visoku temperaturu, što znači da je virus prisutan pre nego što je vlasnik išta primetio. Epizootiolog Aleksandar Živulj, skreće pažnju da se i tada ne reaguju svi odmah, već se mnogi javljaju tek kada su životinje u poodmakloj fazi bolesti.

„Do sada je evidentirano nekoliko stotina zaraženih životinja, za koje nam na početku nije bio baš jasan izvor zaraze, ali smo se vodili time da je epidemija odnekud doneta. Ti prvi slučajevi nisu povezivani sa divljim svinjama, jer nije bilo leševa u lovištu, već su problemi registrovani uz tok Tamiša, što možda ukazuje na neku trgovinu životinjama van okruga, što bi mogla da budu rizična. S druge strane, ni vlasnici nisu bili  najiskreniji u svojim izjavama, pa su u prvom trenutku u Jabuci po niskoj nuđene utovljene svinje. Inače, konzumiranje mesa zaražene životinje nije opasno, jer sam virus ne može naškoditi čoveku”, napominje Živulj za „Politiku”. On dodaje i da se odmah počelo sa dijagnostikom i radom na suzbijanju zaraze, što je bilo otežano više slučajeva, u raznim delovima sela. Tu ukazuje da je reč o procesu koji traje duže vreme. Mesna zajednica je svakom domaćinstvu podelila flajer sa informacijama o bolesti svinjske kuge i propisanim merama postupanja, koje po rečima stručnjaka, nisu popularne. Ljudi su, ako ih ne primoraju, dodaje Živulj, skloni skrivanju informacija, pa i tome da se ne pridržavaju mera. Tako su, dodaje, leševi zaraženih životinja odlagani na neodgovarajućim mestima, na stočnim grobljima, ili su bacani  u kanale na izlazima iz sela, predstavljajući izvor zaraze, prvenstveno za divlje svinje, koje bolest mogu preneti na drugu lokaciju.

„Bezbedno odlaganje zaraženih leševa životinja obavlja se zakopavanjem i to se može uraditi u samom gazdinstvu, čemu smo pribegavali ranijih godina, kada nije postojao masovni problem. Pojedinačni slučajevi u naselju se na tome i završe, s tim da se radi i dezinfekcija celog terena. To je sasvim prihvatljivo i po zakonskim i stručnim regulativama. Međutim, vreme i lokacije su nam vrlo limitirajući faktori, jer su u Jabuci i Glogonju placevi izuzetno mali, te ste osuđeni da leš zakopate na travnjaku u dvorištu, što je vrlo nepopularno. Drugi problem u ovim naseljima je i visok nivo podzemnih voda. Ukoliko su slučajevi masovniji, kao što je ovde, pribegavamo mašinskom kopanju jama – grobnica, van naselja, tamo gde odredi lokalna samouprava. Odabrane su lokacije koje nisu obradive, uglavnom stara stočna groblja, a  jame se odmah zatrpavaju i ne rekultivišu”, objašnjava naš sagovornik.

U svakom selu gde je zabeležena pojava bolesti donosi se rešenje o proglašenju zaraženog područja, koje uključuje prostor od tri kilometra, a ugroženo je područje od 10 kilometara. U vojvođanskom delu, gde su kuće ušorene, a naselja zbijena, to praktično znači da i jedan jedini slučaj zaraze znači proglašavanje celog naseljenog mesta zaraženim. Sadašnja situacije je, po rečima našeg sagovornika, izuzetno loša. Ne može se sa sigurnošću proceniti koliko će trajati, s obzirom na to da se bolest  širi u više naseljenih mesta koja nemaju direktnu vezu.

„Pribojavamo se da će nastaviti širenje zaraze, jer je čitav taj tok Tamiša odličan areal za život divljih svinja. Ima tu lova koji je kontrolisan ali i nekontrolisan, ima verovatno i zaraženih životinja koje su u inkubaciji, a čijim mesom i krvlju lovci mogu preneti zarazu u svoje dvorište i na dalje lokacije. Konačno, pitanje je i ima li slučajeva zaraze i u drugim opštinama regiona. Nažalost, može se očekivati da će se pojaviti slučajevi i u drugim delovima regiona gde ima svinja. Mnogo je lakše kontrolisati zarazu kod domaćih svinja, dok kod divljih se samo može napraviti procena gde se ona nalazi”, kaže epizootiolog Aleksandar Živulj iz Veterinarskog specijalističkog instituta Pančevo.