Опозиционе шетње током лета мањег интензитета

После одлуке Скупштине Србије да не изгласа неповерење министру унутрашњих послова Братиславу Гашићу, протести прозападне опозиције биће настављени и током лета. Уколико успеју да одрже скупове „живим” и у наредна два месеца, то ће бити први пут у историји српског модерног парламентаризма да се протести одржавају и у летњим месецима. Штавише, у прозападној опозицији сматрају да је потребно редефинисати политичке захтеве и од власти затражити да у септембру буду одржани ванредни парламентарни избори у Београду. Мањи број људи на улицама због годишњих одмора није поколебао овај део опозиције да ли да настави с протестима који клизе ка летњем смањењу интензитета. На улицама је и сада велики број људи, али они који броје учеснике наводе да их је и до десет пута мање него пре неколико недеља. На девети протест против насиља, испред зграде ТВ Пинк, дошло је мање људи него на први, који је био далеко спонтанији.

Копредседник странке Заједно Александар Јовановић Ћута каже за „Политику” да протесте треба наставити и током лета. Истиче да је потребно изаћи и са јасним политичким ставовима, који су, како наводи, до сада били активистички. Наглашава да је време да се овај део опозиције око једног става уједини, а то је „да се одрже ванредни београдски избори у септембру”. „Ове изборе је председник Србије Александар Вучић обећао да ће бити организовани до априла ове године, у разговору с Драганом Ђиласом. Нису потребне никакве паузе, већ је потребно наставити притисак на власт, а они који на друштвеним мрежама наводе да би требало да направимо паузу до септембра за протесте нека се јавно тако и изјасне о томе. Ја још нисам чуо ко је од оних који шетају по улицама био за тако нешто”, каже Александар Јовановић.

И опозициони посланици Мирослав Алексић из Народне странке и Радомир Лазовић из Зелено-левог фронта сагласили су се да протесте „Србија против насиља” не би требало одлагати током лета и да је потребно, како наводе, задржати енергију људи који излазе на улице. Шеф посланичке групе Народне странке Мирослав Алексић оценио је да игнорисање власти представља један вид насиља, као и да у Србији нема институција које штите грађане, већ да то морају сами јер две трагедије нису пробудиле власт, „али су пробудиле грађане, студенте, мајке, очеве, рударе, све жртве овог режима”. „Пукао је балон незадовољства који се 11 година пунио у Србији. Људи су устали и то је оно што је најважније у овом тренутку. Устала је та тиха већина када су схватили да свачије дете може бити у опасности сутрадан”, рекао је Алексић за ТВ Нова.

Шеф посланичке групе Зелено-леви клуб – Не давимо Београд – Морамо, Радомир Лазовић, каже да евентуално одлагање протеста због осипања људи не би било добро и да то неће заступати. „Ми смо масовност показали. Неки од највећих протеста су се десили у последњих девет недеља. Било је прича да ли је већи од оног петог октобра, толика је масовност овог проблема. Овакве борбе трају, као што се некад деси да има мањи број људи, тако ће некад бити већи. Али 30 градова протестује, цела Србија је на ногама”, казао је Лазовић.

А лидер Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић изјавио је да „све док су протести мирни, они су део демократског фолклора у свакој земљи”. „Искрено, у почетку је било несналажења у појединим реакцијама власти на те протесте, што је вероватно утицало и на њихово омасовљење. Сада је та реакција пуно уравнотеженија и верујем да ће се овакав приступ задржати до краја”, рекао је Љајић за „Вечерње новости” и додао да „власт, по логици ствари, увек мора више да трпи и подноси ударце, али трагедија која се десила требало је да буде окидач пре свега за озбиљну дебату у друштву о темељним вредностима, на којима оно почива”. „Плашим се да се то ни овог пута неће догодити и да ће се опет све свести на дневнополитичку причу”, истакао је Љајић. На питање да ли би он нешто испунио с листе захтева који се читају на протестима, рекао је да је председник Србије Александар Вучић позвао на дијалог и да мисли да је „то била добра прилика да се о тим захтевима разговара”.

Званично организатори ових протеста нису из „тврде” деснице, али су на протестима у Београду виђени и функционери Нове демократске странке Србије. Лидер НДСС-а Милош Јовановић сматра да је једини легитиман захтев протеста грађана одлазак председника Србије Вучића и да му је жао што тај захтев „није ваљано артикулисан”. „’Вучићу одлази’ – једини је легитиман захтев. То је захтев Новог ДСС-а и српске коалиције НАДА још од почетка године, а то је постао и захтев грађана”, рекао је Јовановић за лист „Данас”. Јовановић је навео да су „странке које су с протестима започеле сматрале да и у смислу организације и у смислу захтеве треба да остану у истом формату у ком су и почеле, независно од мог конкретног предлога упућеног том делу опозиције”.

У страној штампи се може прочитати да протести после четири недеље неминовно падају јер се махом истроши адреналин код учесника, а истовремено се појаве и нове теме које заокупе пажњу, као што је у нашем случају терор параполицијских косовских снага које тероришу Србе. За грађане су се појавили неупоредиво интересантније ствари, као што је рецимо суђење за „Јовањицу” или покушај пуча у Русији. Истовремено, многи који су учествовали на протестима сада су на плажама у Грчкој, Турској или Тунису, док су се студенти махом вратили кући.

Професор Зоран Стојиљковић каже да постоји та врста изазова да ли прекинути протесте или их одржавати с мањим бројем људи на улици. За наш лист наводи да у неким измењеним формама протести могу да опстану и преко лета, тражећи нову структуру захтева или гледајући да се ти захтеви остваре и на нека алтернативне начине. „Када је реч о РЕМ-у, има простора да се неки чланови овог регулаторног тела добровољно повуку или да предлагачи чланова инсистирају на њиховој оставци. Од захтева не треба одустајати, али онда треба видети да ли се то може везати за ванредне парламентарне изборе који би се одвијали под фер и равноправним условима. Сваки протест заврши се или тако што се испуне захтеви или власт остане тврда на захтеве. Али ако опозиција хоће да створи неку врсту промене, онда мора да крене с неком врстом политичког покрета који би објединио оне политичке снаге које сада стоје из протеста који трају два месеца. У тај покрет треба укључити и студенте, глумце, уметничка удружења и синдикате”, закључује Зоран Стојиљковић.