Opozicione šetnje tokom leta manjeg intenziteta

Posle odluke Skupštine Srbije da ne izglasa nepoverenje ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću, protesti prozapadne opozicije biće nastavljeni i tokom leta. Ukoliko uspeju da održe skupove „živim” i u naredna dva meseca, to će biti prvi put u istoriji srpskog modernog parlamentarizma da se protesti održavaju i u letnjim mesecima. Štaviše, u prozapadnoj opoziciji smatraju da je potrebno redefinisati političke zahteve i od vlasti zatražiti da u septembru budu održani vanredni parlamentarni izbori u Beogradu. Manji broj ljudi na ulicama zbog godišnjih odmora nije pokolebao ovaj deo opozicije da li da nastavi s protestima koji klize ka letnjem smanjenju intenziteta. Na ulicama je i sada veliki broj ljudi, ali oni koji broje učesnike navode da ih je i do deset puta manje nego pre nekoliko nedelja. Na deveti protest protiv nasilja, ispred zgrade TV Pink, došlo je manje ljudi nego na prvi, koji je bio daleko spontaniji.

Kopredsednik stranke Zajedno Aleksandar Jovanović Ćuta kaže za „Politiku” da proteste treba nastaviti i tokom leta. Ističe da je potrebno izaći i sa jasnim političkim stavovima, koji su, kako navodi, do sada bili aktivistički. Naglašava da je vreme da se ovaj deo opozicije oko jednog stava ujedini, a to je „da se održe vanredni beogradski izbori u septembru”. „Ove izbore je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će biti organizovani do aprila ove godine, u razgovoru s Draganom Đilasom. Nisu potrebne nikakve pauze, već je potrebno nastaviti pritisak na vlast, a oni koji na društvenim mrežama navode da bi trebalo da napravimo pauzu do septembra za proteste neka se javno tako i izjasne o tome. Ja još nisam čuo ko je od onih koji šetaju po ulicama bio za tako nešto”, kaže Aleksandar Jovanović.

I opozicioni poslanici Miroslav Aleksić iz Narodne stranke i Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta saglasili su se da proteste „Srbija protiv nasilja” ne bi trebalo odlagati tokom leta i da je potrebno, kako navode, zadržati energiju ljudi koji izlaze na ulice. Šef poslaničke grupe Narodne stranke Miroslav Aleksić ocenio je da ignorisanje vlasti predstavlja jedan vid nasilja, kao i da u Srbiji nema institucija koje štite građane, već da to moraju sami jer dve tragedije nisu probudile vlast, „ali su probudile građane, studente, majke, očeve, rudare, sve žrtve ovog režima”. „Pukao je balon nezadovoljstva koji se 11 godina punio u Srbiji. Ljudi su ustali i to je ono što je najvažnije u ovom trenutku. Ustala je ta tiha većina kada su shvatili da svačije dete može biti u opasnosti sutradan”, rekao je Aleksić za TV Nova.

Šef poslaničke grupe Zeleno-levi klub – Ne davimo Beograd – Moramo, Radomir Lazović, kaže da eventualno odlaganje protesta zbog osipanja ljudi ne bi bilo dobro i da to neće zastupati. „Mi smo masovnost pokazali. Neki od najvećih protesta su se desili u poslednjih devet nedelja. Bilo je priča da li je veći od onog petog oktobra, tolika je masovnost ovog problema. Ovakve borbe traju, kao što se nekad desi da ima manji broj ljudi, tako će nekad biti veći. Ali 30 gradova protestuje, cela Srbija je na nogama”, kazao je Lazović.

A lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić izjavio je da „sve dok su protesti mirni, oni su deo demokratskog folklora u svakoj zemlji”. „Iskreno, u početku je bilo nesnalaženja u pojedinim reakcijama vlasti na te proteste, što je verovatno uticalo i na njihovo omasovljenje. Sada je ta reakcija puno uravnoteženija i verujem da će se ovakav pristup zadržati do kraja”, rekao je Ljajić za „Večernje novosti” i dodao da „vlast, po logici stvari, uvek mora više da trpi i podnosi udarce, ali tragedija koja se desila trebalo je da bude okidač pre svega za ozbiljnu debatu u društvu o temeljnim vrednostima, na kojima ono počiva”. „Plašim se da se to ni ovog puta neće dogoditi i da će se opet sve svesti na dnevnopolitičku priču”, istakao je Ljajić. Na pitanje da li bi on nešto ispunio s liste zahteva koji se čitaju na protestima, rekao je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao na dijalog i da misli da je „to bila dobra prilika da se o tim zahtevima razgovara”.

Zvanično organizatori ovih protesta nisu iz „tvrde” desnice, ali su na protestima u Beogradu viđeni i funkcioneri Nove demokratske stranke Srbije. Lider NDSS-a Miloš Jovanović smatra da je jedini legitiman zahtev protesta građana odlazak predsednika Srbije Vučića i da mu je žao što taj zahtev „nije valjano artikulisan”. „’Vučiću odlazi’ – jedini je legitiman zahtev. To je zahtev Novog DSS-a i srpske koalicije NADA još od početka godine, a to je postao i zahtev građana”, rekao je Jovanović za list „Danas”. Jovanović je naveo da su „stranke koje su s protestima započele smatrale da i u smislu organizacije i u smislu zahteve treba da ostanu u istom formatu u kom su i počele, nezavisno od mog konkretnog predloga upućenog tom delu opozicije”.

U stranoj štampi se može pročitati da protesti posle četiri nedelje neminovno padaju jer se mahom istroši adrenalin kod učesnika, a istovremeno se pojave i nove teme koje zaokupe pažnju, kao što je u našem slučaju teror parapolicijskih kosovskih snaga koje terorišu Srbe. Za građane su se pojavili neuporedivo interesantnije stvari, kao što je recimo suđenje za „Jovanjicu” ili pokušaj puča u Rusiji. Istovremeno, mnogi koji su učestvovali na protestima sada su na plažama u Grčkoj, Turskoj ili Tunisu, dok su se studenti mahom vratili kući.

Profesor Zoran Stojiljković kaže da postoji ta vrsta izazova da li prekinuti proteste ili ih održavati s manjim brojem ljudi na ulici. Za naš list navodi da u nekim izmenjenim formama protesti mogu da opstanu i preko leta, tražeći novu strukturu zahteva ili gledajući da se ti zahtevi ostvare i na neka alternativne načine. „Kada je reč o REM-u, ima prostora da se neki članovi ovog regulatornog tela dobrovoljno povuku ili da predlagači članova insistiraju na njihovoj ostavci. Od zahteva ne treba odustajati, ali onda treba videti da li se to može vezati za vanredne parlamentarne izbore koji bi se odvijali pod fer i ravnopravnim uslovima. Svaki protest završi se ili tako što se ispune zahtevi ili vlast ostane tvrda na zahteve. Ali ako opozicija hoće da stvori neku vrstu promene, onda mora da krene s nekom vrstom političkog pokreta koji bi objedinio one političke snage koje sada stoje iz protesta koji traju dva meseca. U taj pokret treba uključiti i studente, glumce, umetnička udruženja i sindikate”, zaključuje Zoran Stojiljković.